Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

ODOŠE U PEČALBU Sve više srpskih zidara gradi po Nemačkoj

31.03.2018. 11:35 11:37
Piše:
Foto: pixabay.com

NOVI SAD: Iz godine u godinu sve je više srpskih građevinaca na gradilištima u Nemačkoj. Iskorišćenost kvote porasla je sa 65 odsto u detašmanskoj 2015/2016. godini na 78 odsto u narednoj, a za prvih pet meseci 2017/2018. ona iznosi čak 80 procenata.

Po rečima savetnika Privredne komore Srbije Mihaila Vesovića, evidentan je kontinuirani rast korišćenja kvote Srbije, i to zahvaljujući aktivnostima PKS-a na podsticanju saradnje srpskih i nemačkih građevinskih kompanija.

Detašmanska godina počinje 1. oktobra jedne godine, a završava se 30. septembra naredne. Odluku o raspoređivanju utvrđenog maksimalnog broja detaširanih zaposlenih iz Srbije u Nemačku donosi Privredna komora Srbije. Privredni subjekti imaju pravo da od PKS-a traže pomoć i dobijanje potrebnih informacija u vezi s korišćenjem detašmana, a Centar PKS-a vodi evidenciju o izdatim saglasnostima da bi se poštovala odobrena maksimalna kvota na godišnjem nivou.

U detašmanskoj 2017/2018. godini odobrena kvota za poslodavce iz Srbije je 2.770 radnika. Za učešće u raspodeli utvrđenog maksimalnog broja detaširanih radnika mogu se prijaviti privredni subjekti čije je sedište u Srbiji, a registrovani su za obavljanje delatnosti za koje se raspoređuje kontingent zaposlenih. Takođe, treba da ima registrovano predstavništvo ili poslovnu jedinicu u SR Nemačkoj ili potvrdu nadležnog organa da je pokrenuo postupak njegovog otvaranja.


PKS raspodeljuje kontingente

Od 1. oktobra 2016. godine, na osnovu zaključka Vlade Srbije i rešenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Privedna komora Srbije obavlja poslove raspodele kontingenta zaposlenih po osnovu Ugovora o izvođenju građevinskih radova u Nemačkoj. PKS direktno sarađuje s nemačkim Biroom za rad, koji pomaže srpskim kompanijama koje šalju građevinske radnike u Nemačku, ali i daje informacije o procesu izdavanja radnih dozvola po osnovu direktnog zapošljavanja u toj državi.


Privredna komora Srbije je na kraju prošle detašmanske godine, koja je završena 1. oktobra 2017, saopštila da je za godinu izdala 912 saglasnosti za upućivanje radnika na nemačka gradilišta po osnovu detašmana. Ukupno je odobreno 45.637 meseci radova srpskih građevinaca. Najveće iskorišćenje kvote bilo je u junu i septembru prošle godine i iznosilo je 2.626 zaposlenih mesečno, odnosno 2.659. Treba istaći i da je u junu prošle godine iskorišćenost kvote premašivala 90 procenata odobrenog broja zapošljavanja naših radnika u Nemačkoj.

U nameri da dodatno unapredi efikasnost prijema i obrade dokumentacije za iskorišćavanje zapošljavanja naših građevinaca na nemačkim gradilištima korišćenjem odobrenih detašmanskih kvota, Privredna komora Srbije uvela je i mogućnost elektronskog podnošenja zahteva i potrebne dokumentacije. Poslodavcima koji na nemačka gradilišta upućuju više od pet radnika, PKS pruža i uslugu administriranja dokumentacije za izdavanje viza.

Osim višegodišnjeg korišćenja detašmanskog zapošljavanja naših radnika u Nemačkoj, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od početka ove godine, do decembra naredne, uključilo se kao aplikant projekta Evropske komisije „Detašman radnika: unapređenje administrativne saradnje i pristupa informacijama” u okviru Programa Evropske komisije za zapošljavanje i socijalne inovacije. U Projekat je uključeno osam država, od kojih su četiri već članice EU – Austrija, Nemačka, Slovenija i Italija, a isto toliko su kandidati za članstvo – Srbija, Makedonija, Crna Gora i Albanija.

Cilj projekta je proaktivno rešavanje pitanja upućivanja radnika u pretpristupnoj fazi, pružanjem pomoći zemljama Istočne Evrope, a posebno zemljama koje su kandidati za članstvo, među kojima je i Srbija.

LJ. Malešević, D. Mlađenović

Piše:
Pošaljite komentar