Novi namet diže cenu gorivu 25 para po litru?

Usvajanjem tog zakona, vozači u Srbiji će kroz cenu goriva umesto dosadašnjih pet nameta plaćati sedam, a očekivani prihod u buyet, od pomenute dve nove, procenjuje se na oko četiri miliona evra. Ipak, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije apeluju na Vladu Srbije da umesto uvođenja nove naknade nađe način da se cena goriva rastereti pošto promet derivata neće imati očekivani rast, a samim tim biće smanjen i priliv para u buyet. Po rečima generalnog sekretara UNKS-a Tomislava Mićovića, potrošnja goriva već sad je manja od očekivane te je prošle godine ukupan promet svih derivata bio veći svega 0,5 odsto, ili oko 30.000 tona, nego 2016. godine.

Uz uvođenje novog nameta litar goriva mogao bi biti skuplji za visinu nove naknade. Da li će tako i biti, ne može se precizno reći, a Mićović ukazuje na to da bi, iako će novi namet povećati troškove naftnih kompanija, uz eventualno smanjenje nekih drugih troškova, cene na benzinskim pumpama mogle ostati iste.

– Srbija svoju akciznu politiku nije usaglasila sa zakonodavstvom Evropske unije i posledica toga je to što je cena evrodizela u našoj zemlji među najvišim u regionu – kaže Mićović. – Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju i gorivo u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, neophodno je da se cena goriva rastereti, a za to je potrebno je da se uvede akciza na ugalj i koks, kao i da se nivo akciza na duvan i alkohol usaglasi s uobičajenim u EU. Takođe, neophodno je da se unapred sagledaju ukupni efekti poreske politike jer ćemo, u suprotnom, samo moći da konstatujemo da je skuplja dara nego mera.

U ceni svakog litra goriva koju vozači plate na benzinskim pumpama ima nekoliko stavki – taksa za obavezne rezerve, kao i taksa za markiranje i monitoring goriva, potom akciza i porez na dodatu vrednost. Ukupna državna zahvatanja u svakom litru goriva iznose oko polovine ukupne cene.

Po Mićovićevim rečima, ukupne takse, naknade i akcize na 1.000 litara evrodizela u Srbiji iznose 720 evra, dok su Makedoniji ta državna zahvatanja 395 evra, u BiH 506, a u Crnoj Gori 617 evra. Drastična razlika je i kod tečnog naftnog gasa, pa su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, dok su u Rumuniji 147, a Hrvatskoj 127 evra. 

Dakle, cena evrodizela u Srbiji je među najvišim u regionu, a slično je i kada je u pitanju TNG. Više nego u Srbiji evrodizel u regionu plaćaju samo vozači u  Grčkoj i Albaniji, dok je u svega tri zemlje – Grčkoj, Mađarskoj i Sloveniji – skuplje točiti TNG nego u Srbiji. Nešto je povoljnija situacija kada je reč o bezolovnom benzinu pošto je cena tog goriva u Srbiji u zlatnoj sredini, a skuplje ga plaćaju vozači u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji, dok je na benzinskim pumpama u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji to gorivo jeftinije. 

– Niža cena goriva svakako bi uticala na povećanje prometa, a samim tim i na povećanje priliva para u državnu kasu. Ukoliko država ima dilemu o nivou taksi na gorivo, treba samo da pogleda visinu državnih zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika ili u zemljama s kojima se Srbija graniči – kaže Mićović.

D. Mlađenović