NASLEĐENI KREDITI Prvo u banku pa na ostavinsku raspravu

Zato ih iznenadi kada saznaju da su uz pokretnu i nepokretnu imovinu nasledili i obaveze. Ako se pojavi kredit koji još treba isplatiti, stvari se mogu zakomplikovati. Za naslednike je veoma bitno da saznaju da li je kredit bio osiguran i kako – polisa osiguranja mogla bi im znatno pomoći. U Srbiji je manje od pet odsto kredita osigurano kod osiguravajućih kuća. U razvijenijim zemljama Evropske unije to je 20 odsto.

Nasleđivanjem kreditnih obaveza  bavio se nedavno portal „Kamatica”. Njima se javio naslednik koji smatra da su bankari u njegovom slučaju napravili grešku. Nakon smrti ostavioca, obavestio je banku da je ostavinski postupak u toku i da će se nakon njegovog okončanja i preuzimanja nasleđa javiti da izmiri obaveze. Međutim, ubrzo mu je od banke stiglo rešenje za naplatu dugam sve sa zateznom kamatoma od trenutka prijave smrti do uručenja dopisa. Pojavio se i privatni izvršitelj.

Advokat iz Beograda Marko Sanković objasnio je da se tom naplatom ostvaruje kontinuitet između ostavioca i naslednika. Zato banka ima pravo da zaračunava zateznu kamatu i traži naplatu potraživanja. Oni koji ne naslede imovinu, neće imati obavezu da izmiruju dugove ukoliko to sami ne žele. Takođe, ukoliko se ustanovi da je vrednost nasleđene imovine manja od obaveza koje je pokojnik preuzeo, obaveza naslednika biće ograničena vrednošću nasleđene imovine.

– Ali pre nego ih put odvede u banku s potrebnom pratećom dokumentacijom, naslednici treba veoma pažljivo da pročitaju ugovor koji je ostavilac zaključio s bankom – kaže jedan bankar. – Moguće je da je u paketu s kreditom zaključen i ugovor o njegovom osiguranju, posebno ako je klijent bio penzioner. Pojedine banke za starije sugrađane kredit čak i uslovljavaju polisom. Banko-osiguranje u Srbiji se sve više razvija, ali je još na prilično niskom nivou. Kod nas je osiguranjem pokriveno oko pet odsto kredita, dok je u razvijenim zemljama EU  čak petina kridita obezbeđena polisama. Cenu polise banke obično zaračunavaju u dodatne  troškove ili se klijentu ona naplaćuje kroz kamatu. U narednom periodu očekujem da će se baš ti poslovi razvijati u finansijskom sektoru kod nas.

Kod nas je najviše osiguranih stambenih kredita kod Nacionalne korporacije koja se time i bavi. Ta dugovanja nisu pokrivena klasičnom polisom u korist klijenta. Osiguranje kod Korporacije omougućilo je bankama da pruže nižu kamatnu stopu. U slučaju da klijent iz bilo kojeg razloga ne može da vraća kredit, obaveze prema banci preuzima NKOSK, a on potom, kao i banka, skida hipoteku i ide u prinudnu naplatu. Za osiguranje klijenta potrebna je druga polisa.

Kod jedne od banka klijenti koji osiguraju gotovinski kredit plaćaju kamatu 4,5 odsto plus tromesečni euribor, što je u ovom trenutku 3,32 odsto. Stopa je 12,77, dok oni koji se odluče da kredit uzmu bez polise, plaćaju ga po stopi od deset odsto na godišnjem nivou. U slučaju smrti klijenta, osiguravajuća kuća koja je uključena u aranžman će isplatiti ostatak zajma. Pojedine banke zaračunavaju manje troškove, ali je tada kredit pokriven tek za nekoliko meseci otplate. Otplata kredita može se pokriti polisom i u slučaju nezaposlenosti. Polisa može uštedeti mnoge probleme. 

D. Vujošević