Nafta, dolar i akcize pakuju cenu dizela

Naime, sada je za litar bezolovnog benzina potrebno oko 154 dinara, a za litar evrodizela oko 164, te je prosečna maloprodajna cena benzina sada viša oko šest odsto, odnosno oko devet dinara, nego u januaru, dok je evrodizel skuplji oko 7,5 odsto, odnosno za litar treba oko 11,50 dinara više.

Uzrok rasta cena goriva u Srbiji je rast cene sirove nafte, a slično se dešava i na tržištima u regionu. Naime, praktično od početka godine cena nafte je u stalnom porastu. Tako je barel nafte tipa „brent” na početku godine koštao nešto malo više od 67 dolara, potom i iznad 70, najniža ovogodišnja cena bila je oko 62,50, a krajem maja ta količina koštala je i oko 80 dolara.

Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, od početka godine sirova nafta poskupela je 14,6 odsto, ili oko deset dolara po barelu. Poslednjih nekoliko dana cena sirove nafte išla je i naviše i naniže, a sada se stabilizovala na oko 75 dolara barel. On ukazuje i na to da na cenu goriva na pumpama, osim cene nafte, utiče i vrednost dolara, kao i dažbine prema državi koje su sastavni deo cene svakog litra.

Ministar energetike Aleksandar Antić istakao je da se nada da će cena sirove nafte na svetskom tržištu u narednom periodu pasti, što bi moglo dovesti do pojeftinjenja goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Ističući da će se pratiti situacija na naftnom tržištu, te da se na domaćem naftnom tržištu cene formiraju tržišno i da tržište diktira uslove, Antić je ukazao i na to da će, u slučaju da ne dođe do pada cene nafte, Vlada Srbije videti koje korake može preduzeti.

Od početka godine kurs dolara viši je oko 4,3 odsto, a od polovine marta dva dinara više su i akcize, kaže Mićović.

Kako dodaje, uz to svakako najznačajaniji uticaj na cenu goriva ima rast berzanskih kotacija sirove nafte i derivata.

Mićović ukazuje na to da se promena cene sirove nafte, bez obzira na to u kojem smeru, jednako odražava na maloprodajne cene goriva za oko mesec dana ili nešto malo više, naravno, ukoliko se ne menjaju drugi parametri koji utiču na cenu goriva. Ipak, ukazuje on, cene goriva gotovo se  nisu menjale u drugoj polovini prošle godine kada je barel sirove nafte s oko 44 dolara otišao na oko 67 dolara, odnosno 50 odsto, jer je skok cene nafte kompenzovan drugim uticajima – kursa dolara i tržišnih kretanja.

Poslednjih meseci sve što utiče na maloprodajnu cenu goriva išlo je naviše. Gotovo istovetna je situacija je u svim zemljama u regionu jer su izložene istim uticajima. Srbija više od 80 odsto svojih potreba za gorivom uvozi, bilo da je reč o nafti ili derivatima, tako da je nemoguće izbeći uticaj globalnog tržišta nafte i međusobnog odnosa valuta, kaže Mićović.

On dodaje da više od polovine cene svakog litra goriva koju plaćaju potrošači na pumpama u Srbiji zapravo čine državna zahvatanja – akciza, porez na dodatu vrednost, naknada za obavezne rezerve, i da tu postoji proostor da se cene snize. 

Državna zahvatanja u maloprodajnoj ceni goriva iznose od 53 do 55 odsto, pa postoji mogućnost da država doprinese smanjenju cene, što su ranije uradile mnoge države privremenim smanjivanjem akciza. Sudeći po berzanskim kotacijama, to bi se sad moglo desiti i u Srbiji, a tako nešto je moguće na osnovu Zakona o akcizama koji omogućava Vladi Srbije da se, bez njegove promene, akcize smanje do 20 odsto i da se, nakon prestanka poremećaja, vrate na propisani nivo.

Donošenja takve odluke ne bi bilo  privi put: takav korak napravljen je 2012. godine, kad su akcize smanjene na period od šest meseci. 

D. Mlađenović