Minimalac mora da prati realne troškove života
Pregovori o visini minimalne cene radnog sata za 2023. godinu su u toku, a odluka o tome biće doneta polovinom septembra.
Iako se visina minimalne zarade još ne zna, slobodno bi se moglo reći da je već sad poznato koliki će biti minimalac za narednu godinu jer je iz vlasti početkom juna saopšteno da će povećanje biti u rasponu od 12 do 14 odsto i da će minimalna zarada biti oko 40.000 dinara. Stavovi pregovarača, poslodavaca i sindikata se podudaraju kada je reč o tome da minimalna zarada mora da bude viša, ali su različiti kada je reč o iznosu. Ukoliko do dogovora poslodavaca i sinikata ne dođe, odluku o visini minimalca će, kao i nekoliko godina ranije, doneti Vlada Srbije.
Da bi minimalna zarada morala da isprati realne troškove života i radnicima obezbedi dostojanstven život smatra 18 nevladinih organizacija i Ujedinjeni sindikati Srbije „Sloga”. Oni su Vladi Srbije, nadležnim ministarstvima i Uniji poslodavaca Srbije uputili pismo ukazujući da bi, uz to, minimalna zarada morala da se utvrđuje dva puta godišnje. Oni smatraju da najavljeno povećanje minimalne zarade od 14 odsto, uz povećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se naše društvo danas nalazi.
Potrošačka korpa nije adekvatno merilo
Potpisnici pisma upućenog Vladi Srbije ukazuju da minimalna potrošačka korpa nije adekvatno merilo troškova života, pošto se utvrđuje na osnovu ankete i samo pokazuje potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. Oni ističu da minimalna potrošačka korpa nije dobar parametar jer po trenutnoj kalkulaciji ona podrazumeva da tročlana porodica ima na raspolaganju svega 660 dinara za hranu dnevno, te da mesečno raspolaže sa 128 dinara za obrazovanje i 1.500 dinara za troškove zdravstva.
U pismu se navodi da su ove organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život i aktivne u borbi protiv siromaštva i za poštovanje ekonomskih i socijalnih prava radnika i da se obraćaju nadležnima povodom pregovora o minimalnoj ceni rada. Oni navode da je narastajuća inflacija učinila da veliki broj ljudi, a posebno oni sa najnižim primanjima, veoma teško može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe i podsećaju da su tokom prošlogodišnjih pregovora o minimalnoj ceni rada sindikati zahtevali da se minimalac za 2022. godinu poveća za 20 odsto i time izjednači s minimalnom potrošačkom korpom koja je u tom trenutku iznosila 39.000 dinara.
Oni ukazuju da je još 2018. godine, u okviru Socijalno ekonomskog saveta, dogovoreno da će minimalna zarada pokriti troškove minimalne potrošačke korpe, ali da se to i dalje nije desilo. Prošle godine minimalna cena rada povećana je za 9,4 odsto, ostavljajući mesečnu minimalnu zaradu na svega 35.000 dinara, u proseku. Takođe, ističu da se u međuvremenu inflacija zahuktala i cene rasle, da je hrana do sada poskupela za više od 20 odsto i da su siromašni, kao i uvek, prvi na udaru krize jer na hranu troše najveći deo svojih prihoda.
D. Ml.