Mali traže redovno plaćanje, a veliki standard
Već neko vreme u Srbiji raste broj malih i srednjih preduzeća i trenutno takve kompanije zajedno sa preduzetnicima doprinose rastu društvenog bruto proizvoda sa preko 50 odsto.
Pomenuti segmenti privrede se kod nas iz godne u godinu razvijaju kroz otvaranje novih firmi ali nakon otvaranja slede teži poslovi kao što su pozicioniranje i opstanak na tržištu. Za mnoge tu može biti dragocena saradnja sa velikim kompanijama, a upravo saradnjom “malih” i “velikih” u Srbiji bavila se studija “Vodič za uključivanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u lance dobavljača”. U projektu su učestvovali Privredna komora Srbije, Razvojna agencija Srbije, Udruženje poslovnih žena te lanci marketa “Maksi ” i “DIS”.
Veliki maloprodajni lanci rado u svojoj ponudi imaju pored artikala masovne proizvodnje i specifične proizvode. Sve su popularniji domaći ajvari, yemovi i kompoti te razni začini, kore od heljde itd. Ali kada veliki lanci požele da svojim potrošačima ponude nešto novo i ekskluzivno iz asortimana koji nude “mali” proizvođači često se sureću sa preprekama. Kako studija pokazuje ove male kompanije često nisu u mogućnosti da proizvedu potrebne količine robe ili im je za to potreban duži vremenski period od poželjnog. Da bi se ovaj problem prevazišao potrebno je da se male kompanije udruže i tako povećavaju svoje kapacitete odnosno da svoju ponudu prilagode zahtevima tržišta. Ovo doprinosi transferu znanja i tehnologija jer su manje komapnije prinuđene da prihvate standarde poslovanja koje traže veliki sistemi.
U Srbiji su rokovi plaćanja za isporučenu robu i usluge određeni zakonom. Rok je 60 dana ali ga malo ko poštuje. Tako “Merkator S” plaća na 103 dana a “Maksi” na 117. Veliki lanci nisu tu jedini. Malim proizvođačima je teže da toliko čekaju, ali to da su u velikim sistemima pred očima potrošača ima svoju cenu -da li je veća šteta ili korist svako treba sam da proceni.
Kada je u pitanju plasman robe malih preduzeća i problemima sa kojima se susreću u poslovanju, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici, Nenad Đokić kaže da je pitanje izbora posrednika u kanalima distribucije izuzetno značajno za male kompanije.
„Pre svega i pre nego što počnu sa proizvodnjom oni treba da istraže šta potrošači na koje one računaju žele, a šta one mogu ponuditi i to na bolji način od konkurencije. Pri tome je jako važno tačno znati koji su to tržišni segmenti na koje se računa i koje će mesto zauzeti u svesti potrošača. Pored potrošača jako je važno negovati odnos i sa distributerima, javnošću i sa sopstvenim zaposlenima. Ovakva poslovna filozofija dovodi kompanije u poziciju da su njeni proizvodi traženi. To pak mogu postići samo ako imaju odgovarajuće stručne menayere i druge kadrove“, objašnjava Đokić
Od poslovne saradnje svakako i jedna i druga strana očekuju da ona bude partnerska dugoročna i otvorena. Studija o saradnji “velikih” i malih u Srbiji kaže da velike kompanije od svojih dobavljača očekuju kvalitentu robu, poštovanje rokova te da stalno razvijaju i inoviraju svoju ponudu sa zahtevima tržišta, potrošačkim navikama… Osim toga od manjih dobavljača se očekuje pouzdanost, kvalitet, poštovanje rokova, a često se zahtevaju i sertifikati o upravljanju kvalitetom.
Sa druge strane male kompanije i preduzetnici očekuju dugoročnu saradnju, redovno izmirivanje obaveza i poštovanje ugovora o snabdevanju te da u toj saradnji imaju perspektivu budućeg razvoja odnosno da zajedički procene u kom bi pravcu trebao da ide razvoj novih proizvoda. Kako ta saradnja izgleda u praksi objašnjava Dragana Kovač rukovodilac kvaliteta u lancu”Gomeks”.
„Sarađujemo sa malim i srednjim preuzećima i poštujemo sve što smo ugovorima predvideli. Zato je i puno onih koji žele da uđu u krug naših dobavljača. Uslovi koje moraju da ispune su jasni. Pored onih koji su predviđeni zakonom kao što su HCPP standardi zahtevamo seritfikat ISO serije o kvalitetu. Nije dovoljno da nam samo donesu taj papir. Naši stručnjaci poseđuju kompanije da provere da li se sve što je seritfikovano stvarno primenjuje u praksi. Ove kontrole su česte i dogod je neko naš partner mora računati na to da ćemo ga kontorlisati. Ko to neispuni neće biti dobavljač“, kaže Dragana Kovač.
Neće sve male kompanije postati brendovi prepoznatljivi na tržištu i neće nuditi robu koja će biti prepoznatljiva na tržištu. Ali zato mogu da plasiraju robu preko trgovačkih marki. Njih kod nas imaju svi veći trgovinski lanci. Tu trgovci garantuju kvalitet cene su tu niže nego kod brendova pa potrošači ostvaruju uštede. Baš takva saradnja može da otvori put ka brendiranju.
Dušanka Vujošević