KOLIKO GODINA ZA GASTARBAJTERSKU PENZIJU Da li je moguće zaraditi obe I PRIMATI STRANU DOK ŽIVIŠ U DOMOVINI

Jedna naša medicinska sestra u Sloveniji radi već tri godine, kao državljanka Srbije. Pre toga je 14 godina isti posao radila u Srbiji.

– Nameravam da i dalje radim u Sloveniji, a kad završim radni vek, da se vratim u Srbiju. Da li mogu da spojim staž iz Srbije i Slovenije i da primam jednu penziju? – pitala je.

Da, moguće je spojiti penziju zarađenu u Srbiji sa penzijom zarađenom u zemlji EU. Ovo je regulisano bilateralnim sporazumima koje Srbija ima sa pojedinim zemljama, kao i zakonodavstvom EU. Na primer, Srbija ima potpisane sporazume o socijalnom osiguranju sa mnogim zemljama EU, što omogućava priznanje radnog staža iz Srbije prilikom obračuna penzije u tim zemljama, i obrnuto.

Kako izgleda primer jedne takve penzije

Zamislimo osobu koja je radila 20 godina u Srbiji i 15 godina u Nemačkoj. Kada ta osoba dođe do starosne granice za penziju, može podneti zahtev za penziju u obe zemlje. Svaka zemlja obračunava deo penzije na osnovu staža zarađenog na svojoj teritoriji. Tako, Nemačka će obračunati penziju na osnovu 15 godina rada u Nemačkoj, dok će Srbija obračunati penziju na osnovu 20 godina rada u Srbiji. Na kraju, penzioner dobija dve penzije – jednu iz Srbije, a drugu iz Nemačke.

Da li se može dobiti pun iznos od obe države

Važno je napomenuti da se ne dobija "pun iznos" penzije iz obe države, već se dobija proporcionalni deo iz svake države, u zavisnosti od toga koliko je radnog staža ostvareno u svakoj zemlji. To znači da će ukupan iznos penzije biti zbir penzija iz obe zemlje, ali svaka država plaća samo za staž koji je ostvaren na njenoj teritoriji.

Uslovi za primanje penzije stečene u EU

Uslovi za primanje penzije stečene u zemlji EU zavise od zakonodavstva te zemlje, ali postoje određena zajednička pravila unutar EU:

1. Starosna granica: Mora se ispuniti starosna granica za penzionisanje, koja se može razlikovati od zemlje do zemlje.
2. Minimalan staž: Postoji minimalan period rada koji je potreban za sticanje prava na penziju, npr. 5 ili 10 godina.
3. Podnošenje zahteva: Zahtev za penziju se podnosi u zemlji prebivališta, koja zatim kontaktira druge zemlje u kojima je penzioner radio.

U slučaju kada je osoba radila u više zemalja EU, postoji pravilo da se svi periodi rada sabiraju kako bi se ispunili uslovi za sticanje prava na penziju. Svaka zemlja će tada obračunati penziju na osnovu perioda rada na svojoj teritoriji i u skladu sa svojim zakonima.

Na ovaj način, penzioneri koji su radili u više zemalja EU i u Srbiji mogu da obezbede stabilniji prihod tokom penzionih dana, koristeći prava iz oba sistema.

– U slučajevima da podnosilac zahteva ispunjava uslove za priznavanje prava na penziju samo na osnovu staža navršenog u Republici Srbiji, odnosno ukoliko ima najmanje 15 godina staža osiguranja za koje su plaćeni doprinosi, utvrđuje se pravo na samostalnu penziju – kažu u Republičkom PIO fondu.

– Ukoliko podnosilac zahteva nema dovoljno staža u Republici Srbiji za samostalnu penziju, da bi mu bilo priznato pravo na penziju domaći staž se sabira sa stažom osiguranja navršenim u državi ugovornici i utvrđuje se pravo na takozvani srazmerni deo penzije, s tim što svaka država isplaćuje penziju samo za deo staža koji je navršen u toj državi. Tačnije rečeno, Fond PIO isplaćuje penziju samo na osnovu staža koji je navršen po propisima Republike Srbije, dok za staž ostvaren u drugoj državi penziju isplaćuje nosilac penzijskog i invalidskog osiguranja te države. Zahtev za ostvarivanje prava za građane koji imaju prebivalište u Srbiji podnosi se Fondu PIO, a Fond, u ime podnosioca zahteva, pokreće postupak ostvarivanja prava u drugoj državi – rekli su iz PIO Fonda.

Dnevnik, Kurir