Klijenti banaka više neće biti u zabludi, o provizijama transparentno

To su provizije raznih vrsta, pa se uvode dodatni troškovi, recimo, razna održavanja, pa usluge koje nisu besplatne iako na prvi pogled tako izgledaju. Podaci Agencije za privredne registre govore da su banke lane od raznih naknada i provizija ostvarile čistu dobit od 36,5 milijardi dinara. Da u pitanju nije mala suma govori i podatak da je, takođe lane, od kamata zarađeno 123,8 milijardi dinara.

Zato zaista nije čudo što klijenti često ne mogu da se snađu među troškovima koje je banka zaračunala. 

Da bi stala na put ovakvom načinu ponašanja, Narodna banka Srbije  priprema nove propise. Cene bankarskih usluga trebalo bi da se ograniče, a sve što se klijentima  po tom  osnovu naplati trebalo bi da se transparentno prikaže. Najavljene promene će sigurno obradovati klijente, ali i organizacije potrošača koje se već duže vreme zalažu za transparentnost u ovoj oblasti.

Koji su to problemi i koje dodatne usluge banke zaračunavaju klijentima ?

Kamate su pale, ali su banke uvele trošak za održavanje kredita. Za to što je zadužen klijent mesečno plaća banci određeni procenat ili sumu. Kamata je niža  ali kako se to kod nas kaže -nije šija nego vrat.Ček na poček je kod nas već godinama  bitno sredstvo za preživljavanje. Kamate na rivolving kartice su visoke, i do 30 odsto godišnje, a to je najsličnije počeku .Zato se ljudi dovijaju kako znaju. Da bi klijente naterale da se okanu čekova, banke su uvele dodatne troškove. Klijent prvo plaća  izdavanje čeka 30 dinara, a  za svaki ček koji nije stigao na naplatu a izdat je - još 30 dinara mesečno. Kada konačno stigne da se  realizuje tu je novi trošak. Odnosno, plaća se dodatnih sto dinara za realizaciju čeka. U Srbiji ukupno u bankama ima otvoreno 7.396.581 računa, ako je suditi prema majskim podacima Udruženja banaka. Održavanje računa svi korisnici plaćaju mesečno i to od 150 do 300 dinara.

To je stalni trošak, za razliku od jednokratnog od oko 500 dinara koliko banke naplaćuju klijentima za otvaranje računa. Klijent  koji izabere paket račun obično uz njega dobija i platne kartice, kreditne ili debitne. A njihovo izdavanje banke naplaćuju od 300 do 500 dinara. Novouvedene usluge banke često klijentima poklanjaju, recimo provere stanja putem SMS poruke ili na bankomatu, pa on lako pristane da se i to uključi u paket račun koji zbog novina ne menja cenu održavanja. Međutim, kada se obavlja ova usluga, ona se svaki put pojedinačno plaća i to od pet do 20 dinara. Plaćanje komunalnih i sličnih računa staje za svaki pojedinačno od 80 do 100 dinara. Većina klijenata banaka želi da ima po tekućem računu šansu da koristi dozvoljeni minus. Kamata je paprena i ide do 30 odsto, ali to nije jedini trošak. Banke dostupnost ove uslugu obnavljaju bar svake druge godine, a to klijente staje još hiljadu dinara svaki pu kada se trajanje minusa produži!

Kada se svi ovi troškovi nakupe i klijent shvati da plaća i usluge koje ne koristi, prelazi obično na  jeftiniji paket-račun. Prelazak na jeftiniju mesečnu varijantu, opet, stajaće da od 240 do 300 dinara.

Kada klijentima svi troškovi i sva skidanja sa računa budu prezentovani transparentno, moći će jasnije da sagledaju sve troškove i da ponešto uštede. A oni koji ustanove da su im troškovi previsoki, odnosno da daju nešto za ništa, treba da potraže banku koja nudi tekući račun koji im najviše odgovara.

O sopstvenim finansijama  ipak svako sam mora da vodi računa. Nadležni su tu samo da pomognu.

Dušanka Vujošević