Inflacija u junu dostiže maksimalnu vrednosti
Inflacija u Srbiji je nastavila da raste pod pritiskom spoljnih faktora i u aprilu je iznosila 9,6 procenata međugodišnje, a očekuje se da će dostići vrhunac u junu i julu od najviše 10,5 procenata, nakon čega će početi da pada, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) inflaciji.
Na inflaciju je uticao rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija na koju mere monetarne politike najviše utiču takođe je beležila rast.
Iz NBS poručuju da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija još nekoliko meseci vršiti inflatorne pritiske, ali da će krajem godine imati opadajuću putanju i da će se u drugoj polovini naredne godine najverovatnije vratiti u granice ciljane inflacije.
Potrošačima je sada svaki novi odlazak u kupovinu sve skuplji. Mada je cena svinjskog buta zamrzuta Uredbom Vlade Srbije koštanje drugog mesa nije, pa cene idu na gore. Formiraju se na nedeljnom nivou i u zavisnosti od ponude i tražnje idu na više ili na niže za deset do 15 odsto.Primetan je rast cena suhomenatih proizvoda koji dugo nisu menjali cenu .Od nedavno skuplji su za pet do deset odsto.
Osnovni prehrambeni proizvodi: brašno, ulje, šećer i dugotrajno mleko takođe su zamrznuti Uredbom. Ali je vekna hleba 70 i 80 dinara, a one za nepunih 50 dinara ne mogu se baš uvek naći u pekarama.
Mada su troškovi života poskupeli, očuvana je relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne.
Centralna banka napominje da je kreditiranje proizvodnje, investicija i potrošnje u martu bilo za 12,1 odsto više nego godinu dana ranije, a učešće problematičnih kredita je smanjeno za 3,4 odsto.
Međugodišnji privredni rast je bio relativno dinamičan i iznosio je 4,3 procenta u prvom tomesečju ove godine. - Rast je u najvećoj meri rezultat povećane aktivnosti u uslužnim sektorima i industriji.
Naglašeno je da je procena rasta BDP-a Srbije korigovana na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže od projekcije NBS iz februara ove godine, usled korigovanja projekcija rasta svetske privrede.
Povećanje cene energenata u najvećoj meri je uticalo na porast deficita tekućeg računa. - Po tom osnovu korigovana je projekcija deficita tekućeg računa sa pet odsto u februaru na 6,5 procenata BDP-a, ali je, prema procenama NBS-a i MMF-a, to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost.
Z. Delić
Inflacija zavisi od nafte, povrća i voća
Četiri faktora utiču otprilike sa po jednom četvrtinom na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu”, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Savo Jakovljević. Rast cena nafte utiče sa 0,7 procentnih poena, cene uvoznih proizvoda u evrozoni sa 0,8, cene voda i povrća sa 0,7, dok rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda utiče sa 0,4 procentna poena na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu.
Jakovljević je podsetio da je cena nafte porasla sa 90 dolara po barelu pre početka sukoba u Ukrajini na 130 dolara, a trenutno se kreće od 109 do 113 dolara za barel. - Srbija ima nižu inflaciju od zemalja u regionu u kojima je ona dvocifrena, zahvaljujući tome što se vlada odrekla dela akciza na derivate.