I srpski radnici će raditi četiri dana u nedelji?

To stanovište podržano je od akademskog istraživanja. Višestruke studije podržavaju stav da bi kraća radna nedelja učinila ljude srećnijim i produktivnijim, dok podaci OECD-a pokazuju da zemlje s kulturnom dugog radnog vremana često imaju loš rezultat za produktivnost i BDP po satu rada.

Na okruglom stola biznismena koji je održan u Beogradu u organizaciji Eropske banke za obnovu i razvoj, Stjuart Trou iz te finansijske organizacije izneo je podatak da Srbija izvozi 50 odsto BDP-a, i da je time postala jedan od najvećih izvoznika u odnosu na BDP, čak i ispred Nemačke, koja je najcenjeniji izvoznik u svetu.

Po njegovoj oceni, globalizacija je izvukla mnoge iz ekstremnog siromaštva, ali privrednici moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i kada je reč o radnicima koji zapravo treba da proizvode ono što je tržištu potrebno i što donosi izvoz.

Osnivač i vlasnik „Atlantik grupe” Emil Tedeski smatra da ne treba razmišljati samo o tome kako privući kvalitetnu radnu snagu i stručnjake već i kako ih zadržati, a to je, po njemu, moguće kroz fleksibilno radno vreme, rad od kuće, a i kroz smanjenje broja radnih dana.

– Nadleži brinu i o čitavom nizu pogodnosti koje podrazumevaju kvalitetan radni ambijent, korporativnu kulturu i dobar balans slobodnog i radnog vremena, a ozbiljno razmatramo i mogućnost četvorodnevne radne nedelje – rekao je Tedeski, dodajući da finansije više nisu presudan faktor za ostanak na radnom mestu već da je na prvom mestu sigurnost, a na drugom kvalitet ambijenta u kojem čovek radi, kreće se i stvara.

Već tokom prošle godine privrednici nekih evropskih zemlja uveli su četvorodnevnu radnu nedelju, a ima najava da se na taj korak spremaju i mnogi drugi biznismeni koji su radili studije u svojim kompanijama o zadovoljstvu radnika i njihovim prioritetima u životu. Kompanije koje već rade četiri dana u nedelji tvrde da radnici postižu veću produktivnost sada nego kada su radili duže, ali ima i onih koji smatraju da im takav korak nije doneo boljitak.

Nedostatak radne snage, a posebno stručne, evidentan je u mnogim evropskim državama, zbog čega one traže način da do nje dođu kroz veće plate, ali i kraće radno vreme i četvorodnevnu radnu nedelju. Strane kompanije koje nemaju dovoljno novca da nude velike plate, radnu snagu čuvaju i fleksibilnim radnim vremenom, kraćim radnim vremenom i dužim nedeljnim odmorom svojih zaposlenih.

U Srbiji se takođe priča o mogućnosti uvođenja četvorodnevne radne nedelje, ali i o skraćenju radnog vremena. Sindikati pozdravljaju takve najave, uz ocenu da je takva mogućnost ipak u Srbiji samo pusti san, dok poslodavci ne spore da se može raditi kraće, ali upozoravaju na to da onda i plata mora biti manja. Naime, poslodavci podsećaju na to da se u Srbiji radnici plaćaju po radnom satu pa, shodno tome, ukoliko imaju manje radnih sati, sleduje im i manja plata. Dakako, to niti radnici niti sindikati ne prihvataju jer su plate u Srbiji iovako male.

Inače, da bi došlo do smanjenja broja radnih dana u nedelji ili pak do skraćenog radnog vremena, mora se menjati postojeći Zakon o radu. Naime, po važećem, puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, dok se svaki kraći rad smatra nepoputnim radnim vremeno pa samim tim se tako i obračunava. Kod obračuna minimalne cene rada, koja se zakonski utvrđuje za svaku godinu, mera su upravo radni sati. Tako, recimo, tokom cele godine u samo četiri meseca u godini mera je 184 radna sata, a u  prostalih osam broj radnih sati se kreće između 160 i 176.  

LJ. Malešević