Hrana i komunalije pojedu 60 posto potrošačke korpe

Poskupeli su hrana, energenti, komunalne usluge... pa je za kupovinu ili plaćanje istog sada potrebno više novca nego ranije.

Budući da rastu troškovi za hranu i bezalkoholno piće, kao i redovne mesečne komunalne troškove, a prihodi se ne menjaju, mora se napraviti neka preraspodela u kućnim buyetima, odnosno novac preusmeriti na pokrivanje tih troškova. Potpuno je jasno da mnogi građani Srbije s novcem kojim raposlažu veoma teško mogu da zatvore prosečnu potrošačku korpu i da su primorani da "uštinu" na troškovima koji nisu neophodni da se pregura mesec, pa se otkida od onih dobara koji nisu nužni.

To je i do sada, nesumnjivo, bio način da se obezbedi novac za rastuće troškove koji se ne mogu izbeći, pa se za neke mesečne stavke, poput obrazovanja, odvaja izuzetno malo. Ipak, kada se pogledaju statistički podaci, pokazuje se da neki drugi troškovi, koji ne samo da nisu neophodni da se pregura mesec, već bi se, da ih nema, kroz to lakše prošlo - izuzetno visoki i da, iako se smanjuju, opadaju sporo. To se posebno odnosi na troškove za alkoholna pića i duvan koji su na visokom trećem mestu po procentualnoj zastupljenosti u troškovima potrošačke korpe. Takođe, podaci govore i da se, i pored promene iznosa, za pojedine stavke ne menja poredak troškova u potrošačkoj korpi - najviše novca odlazi za hranu i bezalkoholno piće, najmanje se troši za obrazovanje, a troškovi za alkoholna pića i duvan među onima su kojih se građani veoma teško odriču.

Tako je prosečna potrošačka korpa u julu ove godine bila teška 86.839 dinara, a najveći deo novca trošio se na hranu i bezalkoholno piće jer je na to odlazilo više od trećine ukupnih troškova ove korpe, tačnije 39 odsto, odnosno oko 34.000 dinara. Nakon njih, slede komunalni troškovi, voda, energenti (struja, gas i druga goriva) - a da bi se oni podmirili, bilo je potrebno oko 17.000 dinara, što čini 19,45 odsto troškova korpe. Blizu dvocifrenog procenta su još samo troškovi za alkoholna pića i duvan, koji zahvataju 9,15 odsto ukupnih troškova prosečne potrošačke korpe, što iznosi oko 8.000 dinara.

Na troškove transporta iz julske prosečne potrošačke korpe odlazilo je 7,98 odsto ili oko 7.000 dinara, a za rekreaciju i kulturu - 6,16 odsto ili oko 5.350 dinara. Za kupovinu nameštaja, opremanje domaćinstva i održavanje bilo je potrebno oko 3.500 dinara, odnosno 4,05 procenata, a za kupovinu obuće i odeće izdvajalo se 3,58 odsto, odnosno oko 3.100 dinara.

Struktura troškova u prosečnoj potrošačkoj korpi uvek je ista, a promene u procentima su male. Ipak, sada se u odnosu na preteklih godinu i po više troši za hranu i piće, a manje za kupovinu duvana i alkohola. Tako je, recimo, u januaru ove godine za hranu i piće odlazilo 38,62 odsto ukupnih troškova, na komunalne troškove 19,69 odsto, a za alkoholna pića i duvan 9,28 odsto novca. U januaru 2021. godine troškovi za hranu i piće u prosečnoj potrošačkoj korpi iznosili su 37 odsto ukupnih troškova, za komunalne troškove odlazilo je 20,25 odsto, a za alkoholna pića i duvan 9,45 odsto.

Granicu od tri odsto ukupnih troškova u julu su preskočili oni za zdravstvo i ostala dobra i usluge - 3,35 odsto ili 2.900 dinara, odnosno 3,02 odsto ili oko 2.600 dinara. Ispod tog postotka su troškovi koje jedno domaćinstvo mesečno ima za komunikacije - 2,47 odsto, što je oko 2.150 dinara.

Na repu mesečne potrošnje jednog domaćinstva su troškovi za obrazovanje jer se u julu za tu stavku izdvajalo svega 494 dinara, što je manje od jedan posto ukupnih troškova, precizno 0,57 odsto. Gotovo duplo više od toga trošilo se u restoranima i hotelima jer su troškovi za ove namene u julskoj prosečnoj potrošačkoj korpi zauzeli 1,13 odsto, odnosno nepunih 1.000 dinara.

D. Mlađenović