Građani uprkos krizi imaju sve više para u bankama

Dinarska štednja je krajem juna 2020. godine dostigla rekordnih 85,5 milijardi dinara, a u poslednjih osam godina, od juna 2012, gotovo je upetostručena, odnosno povećana čak 67,9 milijardi dinara, saopšteno je iz NBS-a.

Više od polovine ukupnog rasta, ili 34,2 milijarde dinara, ostvareno je u poslednje tri godine, ističu iz centralne banke. Dodaju da to potvrđuje da su monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost, koje su u prethodnom periodu postignute i koje se uspešno održavaju – bile preduslov za poverenje građana u domaću valutu i bankarski sistem.

I devizna štednja u proteklih osam godina beleži rast, iako nešto umereniji u odnosu na dinarsku štednju. Ona je sa 7,9 milijardi evra s kraja juna 2012. godine povećana na 11 milijardi evra na kraju juna ove.

Kontinuirani rast dinarske i devizne štednje, napominju iz NBS-a, ostvaruje se u uslovima smanjenja kamatnih stopa na oročenu štednju stanovništva i, u poslednja četiri meseca, u uslovima krize izazvane koronavirusom, što dodatno potvrđuje da je poverenje građana u bankarski sistem Srbije na visokom nivou.

U centralnoj banci podsećaju i na sve blagovremeno donete mere u periodu pandemije, koje su doprinele sigurnosti građana i očuvanju privredne aktivnosti.

Narodna banka Srbije poručuje da će, kao i do sada, u saradnji s Vladom, nastojati da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću i ubuduće doprinosi procesu dinarizacije, posebno stavljajući akcenat na dinarsku štednju.

Najnovija analiza NBS-a još jednom je potvrdila da je štednja u domaćoj valuti isplativija od one u devizama.

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu i reoročavane u periodu od osam godina pokazala je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2020. godine dobio gotovo 39.500 dinara (oko 340 evra) više nego da je u istom periodu položio na deviznu štednju evre u protivvrednosti navedenog iznosa od 100.000 dinara.

I u slučaju oročavanja štednje na godinu bez zanavljanja, u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Recimo, štediša koji je od prošlog juna štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2020. preko 2.600 dinara više od onog koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti od 100.000 dinara.

Do istog zaključka se dolazi i kada se isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu posmatra na kraće rokove, ali i na duže.

U slučaju oročavanja štednje na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od one u evrima u više od 86 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja na dve godine, dinarska bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Iz NBS-a naglašavaju da je veća isplativost dinarske štednje rezultat postignute i održane monetarne stabilnosti, niske i stabilne inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru i stabilnosti makroekonomskog sistema.

Isplativnost se ogleda i u višim kamatnim stopama na dinarsku štednju u odnosu na deviznu, kao i u povoljnijem poreskom tretmanu štednje u domaćoj valuti jer se na kamatu po osnovu dinarske štednje porez ne plaća, dok se na kamatu po osnovu devizne štednje u evrima plaća porez od 15 odsto.

Z. Delić