Građani podigli VIŠE KEŠ KREDITA NEGO STAMBENIH Evo ko se ZADUŽIO MALO VIŠE, a ko manje
Međugodišnja kreditna aktivnost banaka nastavila je da usporava tokom trećeg tromesečja i u septembru je stanje domaćih kredita bilo gotovo nepromenjeno, odnosno bilo je niže za 0,1 odsto u odnosu na septembar prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
U izveštaju o kreditnoj aktivnosti za treće ovogodišnje tromesečje navodi se da je stanje kredita privredi bilo niže za 1,8 odsto, a kredita stanovništvu veće za 1,6 odsto nego pre godinu dana.
Iz NBS su objasnili da je usporavanje domaće kreditne aktivnosti posledica visoke baze, iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, viših kamatnih stopa na kredite zbog zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, kao i pooštrenih kreditnih standarda banaka.
Navode i da su ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, u septembru bili niži za 0,3 odsto nego pre godinu dana.
Kada je reč o kreditima u privredi, oni su tokom trećeg tromesečja povećani za 19,2 milijarde dinara ili za 1,2 odsto. Povećanje je vođeno rastom investicionih kredita, a rastu su, mada u manjoj meri, doprineli i krediti za likvidnost i obrtna sredstva.
Rast kredita stanovništvu nastavio je da usporava tokom trećeg tromesečja i u septembru je iznosio 1,6 odsto (naspram 2,7 odsto u junu). Usporavanje tog rasta posledica je efekta visoke baze iz prethodne godine, ali i rasta kamatnih stopa na kredite. Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u septembru iznosilo je 1.469,3 milijarde dinara,to jest, oko 12,5 milijardi evra, što čini 46,9 odsto kreditnih potra-živanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 18,9 odsto
BDP-a. Tokom trećeg tromesečja, krediti stanovništvu povećani su za 6,6 milijardi dinara, ili za 0,4 odsto, vođeni rastom gotovinskih kredita (8,5 milijardi dinara), dok je stanje stambenih kredita bilo za 2,7 milijardi dinara niže nego na kraju juna.
Pored toga, povećani su potrošački krediti (0,7 milijardi dinara) i zaduženja po transakcionim računima (0,3 milijarde dinara).
lKako bi u okolnostima rastućih kamatnih stopa smanjila opterećenje korisnika stambenih kredita, Narodna banka Srbije je u septembru donela odluku kojom je ograničila kamatnu stopu za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom koji su odobreni pre stupanja odluke na snagu, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra. Tim dužnicima je privremeno ograničena nominalna kamatna stopa za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, a banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.
Ograničenjem kamatne stope, rate većine kredita biće umanjene između 10 i 25 odsto, čime će se povećati raspoloživi dohodak građana.
Navedena kretanja su doprinela tome da gotovinski krediti, kao najzastupljenija kategorija u ukupnim kreditima stanovništvu, blago povećaju učešće tokom trećeg tromesečja na 44,3 odsto u septembru (sa 44 odsto u junu), dok je učešće stambenih kredita smanjeno na 39,7 odsto (sa 40,1 odsto u junu).
Istovremeno, u okviru kredita odobrenih preduzetnicima, stanje investicionih kredita bilo je isto kao u junu, dok je stanje kredita za likvidnost i obrtna sredstva blago smanjeno (–0,1 milijarda dinara).
D. Mlađenović