Građani od banaka pozajmili skoro 11 milijardi evra
Budžeti građana i privrednika u Srbiji vrlo često nisu dovoljni da se pokriju svi troškovi pa se zbog nedostatka novca i/ili potrebe da se nešto kupi ili investira u proizvodnju mnogi odlučuju da podignu bankarske kredite i pri tome se najčešće odlučuju za gotovinske.
Tako je u godini iza nas posezanje za bankarskim pozajmicama bilo češće nego 2020. jer je rast zaduženja po gotovinskim kreditima iznosio 57,2 milijarde dinara, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Za godinu dana ukupno kreditno zaduženje stanovništva poraslo je za 10,6 odsto. Istovrmeno, smanjen je broj kratkoročnih kredita pravnim licima u docnji, a prošle godine je zabeležen rast dugoročnih kredita preduzetnicima za 11,5 odsto.
Na isteku prošle godine ukupan dug po kreditima bio je 3.148 milijardi dinara; što je za 9,7 posto veće zaduženje nego krajem 2020. godine. Pravna lica su opterećena sa 1.750 milijardi dinara, dok stanovništvo ima 1.327 milijardi dinara zaduženja. Kod ukupnog kreditnog zaduženje stanovništva; 625 milijardi su gotovinski krediti, a potom slede stambeni i krediti za adaptaciju s 553 milijarde dinara. U preostalom dugu kod stanovništva najveće opterećenje su gotovinski krediti koji zauzimaju 47,1 odsto. Nakon njih slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju čiji je udeo 41,7 procenata. Grđani Srbije najređe podižu potrošačke kredite jer su prošle godine ove pozajmice činile 1,7 odsto ukupnog kreditnog zaduženja. Udeo poljopriverdnih kredita na kraju prošle godine bio je 6,1 odsto, a ostali krediti zahvataju 3,4 odsto ukupnog kreditnog zaduženja.
Poljoprivrednici se retko zadužuju
Izveštaj Kreditnog biroa pokazuje da su se građani Srbije najčešće opredeljivali za gotovinske kredite. Naime, kod kategorije stanovništva gotovinski krediti čine 61,5 odsto ukupnog broja kredita. Nakon njih slede stambeni i potrošački krediti, kojih je u ukupnom kreditnom zaduženju sličan procenat - oko 6,5 odsto ukupnog broja kredita. Poljoprivredni krediti u strukturi zauzimaju udeo od 3,2 procenta, dok je udeo ostalih kredita 22,2 odsto od ukupnog broja kredita.
Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji na kraju prošle godine bilo je 145.290 korisnika stambenih kredita, prosečan iznos stambenog kredita iznosi 3,7 miliona dinara, a kašnjenje u otplati kredita je 0,9 odsto.
Izveštaj je pokazao i da u otplati kredita najmanje kasne građani. Naime, učešće docnje u dugu po osnovi bankarskog kredita je na kraju prošle godine za kategoriju stanovništvo iznosilo 2,6 odsto, preduzetnike 3,6 odsto, a pravna lica 3,4 odsto. Ukupno učešće docnje iznosi 3,1 odsto.
Prošle godine zabeležen je rast broja tekućih računa. Broj kreditnih kartica pao je za šest odsto - s oko 1.318.356 na 1.237.604, a broj korisnika kreditnih kartica za godinu dana manji je za oko pet posto. Prošle godine je povećan broj lizing ugovora i njihovih korisnika za nepunih 14 procenata, a od ukupno 5.682 lizing ugovora u docnji ih je bilo 682.
D. Mlađenović