GOTOVINSKI KREDITI Keš je uvek najtraženiji

Međutim, klijenti banaka moraće da se pomire s tim da će te pozajmice uzimati češće, ali na manje iznose. Narodna banka Srbije ograničila je te pozajmice na rok od osam godina još u decembru prošle godine. Taj rok će se skraćivati i u narednom periodu: u 2020. na sedam godina, a 2021. na šest.

Istina, banke mogu odobriti pomenute pozajmice na duži rok, ali u tom slučaju moraju da umanje svoj kapital za ceo iznos kredita sve do kraja otplate. Budući da se to bankama ne isplati, duži rok ne treba očekivati. Za klijente je bitno da traže banku koja nudi nižu kamatu jer to umanjuje troškove, što je na kratak rok većini važno.

Na pomenutu meru u NBS-u su se odlučili da bi smanjili rizik na našem finansijskom tržištu. Već poduže su rokovi za te pozajmice postajali sve duži. Banke su klijentima sve više nudile kredite na duge staze. Naročito su postali popularni krediti za refinansiranje, koji su se praktično pretvorili u beskrajnu otplatu.

 U NBS-u su smatrali da treba da reaguju. Uzeli su u obzir materijalni položaj i kreditnu sposobnost građana, te sredstva obezbeđenja tih kredita. Cilj mere bio je i da se spreči rast problematičnih kredita, odnosno preventivno deluje na finansijsku stabilnost.

Docnja smanjena

Da je NBS dobro ciljao kada je ograničio rok za gotovinske pozajmice govore i podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa o kašnjenju stanovništa u otplati. Poslednjeg dana maja prošle godine to je bilo 7,9 odsto, a ove godine za prvih pet meseci je 6,9 odsto. Građanima treba više vremena da padnu u docnju od pravnih lica, odnosno oni zvanično kasne kada ne ispune obavezu u roku od 60 dana, a prvna lica – ako obavezu ne ispune posle 15 dana.

Ipak, pomenuta mera nije zaustavila tu vrstu kreditiranja, naprotiv. Za prvih pet meseci ove godine te pozajmice uvećane su 5,6 odsto, odnosno 23 milijarde dinara, i iznose 436,26 milijardi dinara. Povećana je suma, ali je rast 6,8 odsto manji u odnosu na prošlu godinu.

Kada već uzimaju kredite na kraći rok, za građane je bitan svaki dinar za koji se zadužuju jer je ukupna suma koju treba otplatiti tada manja i samim tim se lakše vraća.

Gotovinski zajmovi se uzimaju u dinarima, a kamate su od banke do banke veoma različite. Tako je, recimo, za te pozajmice u Eurobanci efektivna stopa 20,58 odsto, u Sberbanci 15,33, kod Erste banke 9,81, dok su ostale na nivou između 12 i 13 odsto za keš zajmove.

Banke kredite obično nude na pet godina pa skraćenja koja će uslediti narednih godina i neće mnogo pogoditi klijente. Savet budućim dužnicima je da zaborave atraktivne reklame i gledaju troškove. Stručnjaci savetuju klijentima da uzimaju onoliko novca koliko im stvarno treba, a ne onoliko koliko je banka spremna da odobri, i da ne moraju da se zadužuju na maksimalan rok.

Drugim rečima, za klijenta je najbitnije da proceni svoj finansijski kapacitet – ako mu je potreban kredit za plaćanje računa i, recimo, kupovinu novog TV prijemnika, a plata ne doseže za ratu kredita za obe obaveze, najbolje je dati prioritet najprečem. U ovom slučaju to su svakako računi, za koje se plaća zatezna kamata ako se ne plate na vreme.

D. Vujošević