Flaša zejtina dogurala do 160 dinara
Litar ulja u prodavnicama više se ne može kupiti ispod 130 dinara, a do pre nekoliko meseci na akcijama se prodavalo između 99 i 110 dinara.
Sada je cena te namirnice, u zavisnosti od proizvođača, i do 160 dinara, a tokom akcija flaša zejtina se prodaje po 130 do 140. Inače, ulje se u Srbiji i te kako troši i po potrošnji smo među vodećima u Evropi jer se u pripremi hrane primarno koristi suncokretovo ulje. Čak 97 odsto ulja prodatog u našim radnjama je od zrna te uljarice.
Ove godine u Srbiji je pod suncokretom bilo 220.000 hektara, a prosečan prinos je bio oko 3,1 tonu po hektaru. Poljoprivrednici su ove žetve dobro prošli u pogledu cene jer je poslednje trgovanje tom uljaricom bilo 39 dinara kilogram. Tokom žetve cena zrna suncokreta kretala se između 35 i 38 dinara, a lane su zemljoradnici kilogram zrna prodavali za 31 dinar.
Cena ulja je ove godine dva puta povećana – u oktobru i u novrembru – i oko 20 odsto je viša nego ranije. Poremećaja u snabdevanju nema jer ulja ima dovoljno i svakodnevno se isporučuje. U proseku se godišnje u Srbiji proizvede između 150.000 i 180.000 tona jestivog rafinisanog ulja, a potroši se oko 85.000 tona. Ostatak se izvozi, uglavnom u zemlje u regionu. Domaće uljare prerade oko 750.000 tona suncokreta, a od te količine 100.000 tona se prodaa na stranim tržištima.
Za prvih devet meseci ove godine, zbog rasta cene sirovine, proizvodnja rafinisanog jestivog ulja smanjena je oko 15 odsto u odnosu na isti period lane, dok je izvoz bio niži blizu deset procenata.
Razlog za značajan skok cene te uljarice je u činjenici što su veliki proizvođači, kao što su Ukrajina, Bugarska, Rumunija, Moldavija, imali manje prinose zbog suše, pa su domaći otkupljivači neprerađenu sirovinu plaćali više.
– Slab rod kod najvećih proizvođača doveo je do to toga da zrno suncokreta bude skuplje na međunarodom tržištu u odnosu na ranije pa su ovdašnje uljare neprerađeno zrno našim ratarima skuplje plaćale – kazao je Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”. – Zato su uljare nakon prerade formirale cenu gotovog zejtina više nego što je ulje koštalo prošle godine.
On smatra da do nove žetve ulje neće biti jeftinije, a da li će biti još skuplje ili se zadržati na sadašnjoj ceni zavisi od toga koliko će suncokreta biti naredne žetve, odnosno kakav će rod biti kod najvećih proizvođača, pa će se spram toga formrati i cena domaće uljarice. Razlog da dogodine posejemo više suncokreta, kao što je bio slučaj pre tri godine, kada ga je bio posejan na rekordnih 250.0000 hektara, postoji jer je cena zrna bila baš onolika koliku su ratari smatrali da treba da bude.
Z. Delić