Fiskalni savet: Veća povišica zdravstvu, najmanja MUP-u
NOVI SAD: Pozitivni ekonomski trendovi omogućavaju da se plate zaposlenih u državnom sektoru u 2019. povećaju između pet i šest odsto, ocenjuje Fiskalni savet, i navodi da bi Vlada Srbije već u ovoj godini trebalo da definiše konkretne mere i rokove za dostizanje uređenog sistema zarada i zaposlenosti.
U analizi „Zarade u državnom sektoru: stanje i smernice”, Fiskalni savet je upozorio na to da bi svako povećanje iznad pet ili šest odsto u 2019. vodilo ka neodrživom rastu učešća državnih rashoda za zarade u BDP-u, i neopravdanom, mnogo bržem rastu plata u javnom sektoru nego u privatnom.
Navode da, na primer, u prva tri meseca 2018. plate u privatnom sektoru rastu svega 4,5 odsto, a u opštoj državi devet procenata.
Po istraživanjima Fiskalnog saveta, prosečna primanja u sektoru zdravstva u 2018. godini iznosiće oko 55.000 dinara, što je za preko od 30 odsto manje od primanja zaposlenih u MUP-u.
Zato je, smatra Fiskalni savet, ekonomski opravdano i pravično da u okviru ukupnog povećanja zarada od pet do šest odsto, plate u zdravstvu u 2019. porastu iznad proseka, a plate u MUP-u ispod proseka, budući da se, kako navode, već zna da su primanja u državi najviše potcenjena u zdravstvu, a najviše precenjena u MUP-u.
Kako dodaju, administrativno osoblje u MUP-u ima i posebne dodatke na zaradu koji bi trebalo da važe samo za uniformisana lica, a koji ne postoje za ostala uporediva radna mesta u državnom sektoru.
Ostali zaposleni u javnom sektoru, njih oko 30 odsto, trebalo bi da imaju povećanje zarada od pet odsto, smatra Fiskalni savet, koji u analizi navodi da treba prestati s ad hok povećanjima plata u 2019, što je bilo česta praksa prethodnih godina, a fiskalno opasna i po pravilu neobjektivna i nepravična.
Vlada Srbije je reformu sistema zarada i zaposlenosti u državnom sektoru stavila na listu prioriteta na početku fiskalne konsolidacije, podsećaju u Fiskalnom savetu, ali i ističu da su, uprkos početnom entuzijazmu i brojnim najavama, konkretniji koraci u tom pravcu uglavnom izostajali.
Fiskalni savet preporučuje da bi za trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u Srbiji ukupno godišnje nominalno povećanje zarada u opštoj državi moralo da bude zakonski ograničeno na nešto ispod stope rasta nominalnog BDP-a.
Svi zaposleni u opštoj državi, kako navode, trebalo bi da budu uključeni u jedinstven sistemski zakon o zaradama, a odgovarajući odnos između najniže i najviše osnovne zarade zaposlenih trebalo bi da iznosi 1 : 12.
Tako postavljen raspon, smatra Fiskalni savet, obezbeđuje dovoljno visoke zarade za najodgovornije i najstručnije poslove u zemlji (predsednik države, premijer, hirurg, IT stručnjak, sudije). Isti poslovi u državi morali bi da budu jednako plaćeni, što sada nije slučaj, budući da se odstupa od principa ista zarada za isti rad, kažu u Fiskalnom savetu.
Neke mere koje je Vlada Srbije preduzela u poslednjih nekoliko godina samo su produbile postojeće probleme, smatra Fiskalni savet. Tako je, dodaje, višegodišnja zabrana zapošljavanja dovela do neselektivnog smanjenja broja zaposlenih i pogoršala inače lošu strukturu zaposlenosti, a paušalna povećanja plata u različitim delovima javnog sektora (prosveta, zdravstvo, službe bezbednosti, administracija) dodatno su uvećala neuređenost sistema zarada. Zarade se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata, a posledice su različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove u državnom sektoru, piše u analizi.
Neretko se, kažu, za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto.
LJ. Malešević
