DOKLE ĆE PENZIJE KASKATI ZA PLATAMA Mogu li penzionerska primanja u 2024. i dalje da rastu i da li „ŠVAJCARSKA FORMULA PLUS“ vraća OSMEH NA LICE penzionera?
Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu u 2023. godini bilo je 9,5 odsto. S obzirom na poslednje uvećanje penzija 14,8 odsto od 1. januara ove godine, očekuje se da će njihovo učešće u BDP-u u 2024. godini da poraste na 10,5 odsto, što je u skladu sa projekcijama iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Poslednjim izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da učešće penzija u BDP-u bude do 11 odsto.
Postavlja se pitanje mogu li penzije i dalje da rastu, s obzirom na poslednje izmene Zakona o budžetskom sistemu koje ciljaju da učešće penzija u BDP-u dostigne do 11%.
Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 9,5% u 2023. godini. Ostaje neizvesno da li će pratiti rast plata i kada bi moglo doći do novog povećanja.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je naglasio da penzije nisu dovoljno brzo pratile rast plata, koje su u poslednjih deset godina značajno porasle. Stoga podržava primenu "švajcarske formule" kako bi se brže uskladile sa rastom plata.
U Fiskalnom savetu kažu da je ono što je, inače, za Srbiju sada bitno i bitnije od samog dogovora sa MMF-om, jeste fiskalno pravilo koje je zapravo utvrdilo da bi penzije trebalo da gravitiraju ka 10-10,5 procenata BDP.
Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić rekao je za Juronjuz Srbija da je tako i napravljena formula za usklađivanje penzija.
Do prošle godine švajcarska formula je bila da se penzije svake godine usklađuju za polovinu od stope rasta plata u privredi i polovinu od stope inflacije, odnosno rasta potrošačkih cena, objašnjava Minić.
Međutim, dodaje on, nakon poslednjih zakonskih izmena, postoji formula za usklađivanje koja zavisi od udela penzija u bruto domaćem proizvodu.
Država značajno povećala penzije
Predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić kaže da je pitanje indeksacije penzija regulisano Zakonom o budžetskom sistemu.
To znači da se masa kreće u okvirima izmedu 9-11 procenata, dodaje on.
Andreja Savić navodi da se usklađivanje penzija vrši prema tzv. "švajcarskoj formuli plus".
To znači sledeće: ukoliko je učešce penzija u BDP niže od 10 odsto, penzije se povećavaju za procenat rasta mesečne zarade, ako je učešce penzija u BDP izmedu 10-10,5, penzije se uvećavaju za prosek rasta potrošačkih cena i rasta prosečnih zarada; ako je učešće iznad 10,5 odsto, penzije se povećavaju samo za procenat rasta potrošačkih cena, kaže on.
Na pitanje odakle bi se obezbedila sredstva, ako bi bilo povećanje penzija u ovoj godini, Slobodan Minić kaže da to sad zavisi kako će ići fiskalna kretanja i da li bi deficit mogao da bude manji od onoga što je planirano.
Ako je (učešće penzija u BDP-u) do 10 procenata, onda penzije rastu onoliko koliko i plate. Ukoliko je između 10 i 10,5 odsto, onda ova stara švajcarska (formula) važi - polovina rasta plata, a polovina stope rasta potrošačkih cena. Ako prebacimo 10,5 odsto, u 2024. godini smo upravo na toj granici, onda bi trebalo da rastu samo za stopu inflacije. Krajnji rezultat je da, čak i ako penzije malo skoče, da li zbog većeg rasta plata ili nečega što se desilo pa su malo iskočile, ovo pravilo bi trebalo da ih vraća da uvek budu tu 10-10,5 procenata, poručuje Minić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Juronjuz Srbija da bi penzioneri trebalo da se raduju kada je učešće penzija u BDP-u ispod 10 procenata, jer se tada usklađuju prema rastu plata.
Dnevnik/Juronjuz Srbija
