Čim izađu iz salona, kola izgube 30 odsto vrednosti

Kakvu će odluku kupci doneti zavisi od mnogo čega, a uglavnom je presudan novac kojim se raspolaže i afinitet prema određenom modelu automobila. Odgovor na pitanje koja je odluka bolja – kupovina novog automobila ili polovnog – takođe zavisi od mnogo čega, ali je izvesno da novi automobil značajno izgubi na vrednosti odmah posle kupovine.

Po rečima menadžera prodaje u Auto-centru „Karuzo” Dragana Topalova, najdrastičniji pad cena automobila zapravo se dogodi čim on izađe iz salona.

Praktično, nov automobil automatski izgubi na vrednosti oko 30 odsto čim ga neko kupi i izveze na ulicu, kaže Topalov. Suštinski, dodaje naš sagovornik, što je kraći period od kupovine novog vozila, intenzitet pada cene je veći, odnosno cena odmah po kupovini značajno opadne, a potom opada u zavisnosti od nekoliko faktora.

On napominje da mnogi vozači prosto žele da kupe/imaju nov automobil, odnosno žele da budu prvi vlasnici i voze vozilo koje niko pre njih nije vozio i uopšte nisu zaintresovani za polovnjake. S druge strane, mnogi rado kupuju polovna vozila i nemaju psihološku prepreku što nisu prvi vlasnici vozila. 

Dakle, iako je nesumnjivo tačna izreka da je najpouzdaniji i najbolji nov automobil, moglo bi se reći da bi, pošto mu cena značajno opada odmah posle kupovine, najbolje bilo kupiti tek kupljeni automobil. Međutim, to je gotovo nemoguće jer je ponuda polovnih vozila koja se prodaju, recimo, dva-tri meseca ili pola godine od prve kupovine izuzetno retka. Ipak, sigurno je i da bi se mnogima dopalo da automobil star svega nekoliko meseci koji je plaćen oko 10.000 evra plate oko 7.000.

Prilikom formiranja cene polovnih automobila, uz opšte stanje vozila i pređenu kilometaržu, nije zanemarljivo ni to koje gorivo se sipa u rezervoar.

Tako se, recimo, cena istog modela vozila slične starosti  može razlikovati i oko 1.000 evra, u zavisnosti od toga da li se kao pogonsko gorivo korist dizel ili benzin.       

Pošto takva ponuda praktično ne postoji, kupcima polovnih automobila na raspolaganju su vozila koja su već imala vlasnike, stara nekoliko godina, a mogu da biraju i model i proizvođača i da usklade svoje mogućnosti s onim što se nudi. Ukazujući na to da na cenu polovnih vozila utiče mnogo faktora, Topalov kaže da automobila poznatih nemačkih i japanskih proizvođača („Mercedes”, BMW, „Audi”, „Folksvagen”, „Tojota”, „Honda”) sporije i manje gube vrednost u odnosu na vozila drugih poizvođača. Razlog za to su, ukazuje naš sagovornik, tradicija u proizvodnji automobila, kvalitet izrade, materijali koji se koriste...

Koliko će koštati polovni automobil i koliko će to biti manje nego što određeni model košta kad izađe iz pogona, zavisi od nekoliko faktora. Na cenu polovnjaka utiče i opšte stanje autombila, servisna istorija, da li je bilo oštećeno... a jedan od bitnih parametara je i kilometaraža koju je prevalio.

Cena polovnih vozila zavisi i od pređene kilometraže, i što je više kilometara automobil prevalio, cena ide naniže. Tako se, recimo,  „pežo 308” proizveden 2015. godine s biznis-opremom, uz pređenih oko 150.000 kilometara, prodaje za oko 8.000 evra. To je i više od 50 odsto manje od iznosa koji je potebno izdvojiti za isti model „pežoa”, ali nov – koji košta oko 17.000 evra. Međutim, uz manji broj pređenih kilometara cena tog modela „pežoa” iz 2015. godine može biti viša i do 1.500 evra, kaže Topalov.

D. Mlađenović