Blokada računa može koštati i para i živaca
NOVI SAD: Domaći potrošači često leti troše više novca nego obično. Tu su odmori pa letnje rasprodaje, često se zaboravi na već ispisane čekove i obaveze po kreditima i karticama.
Zato se mnogi često nađu u zoni nedozvoljenog minusa. Rezultat je blokirani račun, a to donosi mnoge probleme. Kada se račun napuni do plusa, klijent može ponovo da troši, međutim, dešava se da banka odugovlači s njegovim ponovim aktiviranjem. Zato je najbolje ne naći se u takvoj situaciji, a to je lako ako se pažljivo računaju troškovi.
U Srbiji sada ima 7,3 miliona tekućih računa. Njih koristi 5.048.948 građana. Većina vodi računa o prilivu i odlivu novca, tako da je u blokadi 230.813 računa. Brojka je dosta mala, ali podaci Kreditnog biroa govore da je docnja tu 8,6 odsto, dok kod kredita kasnimo manje – svega 3,1 procenta.
Šta treba da uradi klijent kome je račun blokiran, odnosno kome je bankomat progutao karticu jer je prekoračio sve sume koje mu je banka odobrila? Jedino rešenje za ponovno trošenje je priliv novca. Onog trenutka kada banka dobije signal da je račun u plusu, klijent može da troši ono što ima na raspolaganju.
Većina banaka ima automatski regulisano evidentiranje troškova pa se posle priliva novca i račun automatski odblokira, kaže predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva” Dejan Gavrilović.
Mnogi dužnici čiji je račun blokiran kažu da su se jednostavno preračunali. Međutim, ne moraju o tome mnogo da brinu jer banke to rade za njih. Klijentima koji imaju usluge m-bankinga telefonom stižu podaci o tome koliko su potrošili, kao i koliko novca im je ostalo na računu.
Tako mogu na vreme da vide da li su prekoračili ono što mogu da potroše i spasu se ulaska u „crveno” pa i svih troškova i neprijatnosti koje to nosi. Takvi paketi računa su obično malo skuplji, ali se i te kako mogu isplatiti.
Kako dodaje, ukoliko banka kasni s deblokadom, klijent mora da vidi razlog.
Klijent kome banka ni posle priliva i intervencije neće da odblokira račun može se obratiti za pomoć Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije. Oni mogu pomoći da se problem prevaziđe, organizovati medijaciju i pozvati nadležne iz banke. Obično nije potrebno da se to rešava sudskim putem.
Na klijentima je da vode računa o troškvima. Ukoliko je to moguće, obaveze treba redovno izmirivati. Nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Primena počinje prvog dana naredne godine. Jedno od poboljšanja, odnosno mera bolje zaštite klijenata, odnosi se i na manji iznos koji izvršitelji mogu prinudno skidati s plate dužnika, odnosno s bankovnog računa. Umesto dve trećine, mesečno će moći da se pleni polovina plate ili trećina penzije, a ako su oba prihoda u zoni minimalaca, mesečno se može skidati samo četvrtina. Dužnici treba dobro da zapamte da primena tek usvojenih promena počinje 1. januara. Zato, ukoliko je izvršenje u toku, treba se dobro preračunati. Takođe treba razgovarati i s bankom i skrenuti pažnju na to da je u toku izvršenje te da su u obavezi da poštuju zakon, a ne da izlaze u susret željama izvršitelja. Banke klijentima često nude ličnog savetnika. Baš taj službenik, u slučaju da je račun pred blokadom ili se to već dogodilo, može pomoći. Ne treba zaboraviti da je deblokada računa dodatni trošak i plaća se od 200 do 350 dinara. Na sumu potrošenu van dozvoljenog prekoračenja plaća se zatezna kamata, što se takođe mora izmiriti pre deblokade.
D. Vujošević
