Ni pedalj zemlje nije ostao neobrađen

od 200 hektara. Osim toga, s prijateljem je uzeo u zakup da obrađuje još 540 hektara državnog zemljišta, na kojem su zasađeni soja i suncokret. Čajka kaže da mu,uprkos tome što se 50 godina bavi poljoprivredom, posao ne pada teško jer ga izuzetno voli. Počeo je s trinaest godina, s dva konja i plugom, a danas slovi za jednog od najuglednijih bečejskih poljoprivrednika.

– Ove godine nismo imali zimsku vlagu, te ona fali zemlji – navodi Kovač. – Prihvatio sam se dosta posla, ali nadamo se da će nas vreme poslužiti.

On dodaje da će zbog zalivnog sistema ove godine imati dve žetve. Taj poljoprivrednik gaji i pšenicu i ječam. Kao jedan od mnogih seljaka u Vojvodini, sada samo čeka kišu pa da rod bude bogat jer je „zemlja žedna“. Po njegovim rečima, u poljoprivredu se mora ulagati jer bez većeg ulaganja nema ni dobiti.

– Nijedan pedalj zemlje u opštini nije ostao neobrađen – kaže Kovač, i dodaje da seje samo domaće sorte, kojima  je zadovoljan.

Ovogodišnja setva šećerne repe bila je deset odsto jeftinija nego lane jer su pale cene goriva, hemije i semenske robe. Međutim „pale“ su i subvencije.

– Ječam „kreće“ za oko 45 dana. Šta će biti s cenama, ne zna niko. I stočni fond stoji loše, kao i prethodne godine. Žalosno je da seljak daje poslednje pare za setvu, a ne zna šta će dobiti – kaže Čajka, i dodaje da njemu subvencije ne znače mnogo, ali bolje išta nego ništa.

U poređenju sa Slovencima, koji daju i do 600 evra po hektaru za subvencije, četiri hiljade dinara u Srbiji zvuči žalosno. Po rečima seljaka, država poručuje da „krava treba sama da se muze i daje mleko“.

Posetu imanju Nandora Kovača Čajke organizovao je aktiv agronovinara Društva novinara Vojvodine.

M. Stakić