Neprodati državu koštaju nekoliko milijardi evra

 biti zdrava i stabilna u roku od dve do tri godine.

– Ciljevi Ministarstva su unapređenje poslovnog okruženja, završetak privatizacije, restrukturiranje javnih preduzeća, povećanje obima i veličina investicija koje dolaze u Srbiju i razvitak malih i srednjih preduzeća – rekao je Knežević, dodajući da za sve to postoje konkretni planovi za ostvarenje.



Najava da bi proces privatizacije u Srbiji mogao biti završen u naredne četiri godine daleko je realnija od svih prethodnih rokova koji su odavno prošli, a samoj privatizaciji se kraj još ni ne nazire. Naime, eksministar privrede Željko Sertić je u drugoj polovini prošle godine tvrdio da će privatizaciji biti završena do kraja 2015, odnosno da će do tog datuma biti rešena sudbina oko 450 firmi iz portfelja Agencije za privatizaciju. Još je isticao da upravo ta preduzeća, koja su u većini slučajeva u portfelj Agencije došla nakon neuspelih privatizacija, prave ozbiljan debalans u ekonomiji Srbije.



Samo nekoliko meseci ranije tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Srbije Ljubomir Šubara tvrdio je da je kraj 2015. godine problematičan rok za privatizaciju, dodajući da u portfelju Agencije za privatizaciju ima više od 500 preduzeća i još oko 200 njihovih zavisnih društava, a da su od tog broja 104 u restrukturiranju i da imaju 45.000 zaposlenih.



Svetska banka je izračunala da preduzeća u državnom vlasništvu mnogo koštaju poreske obveznike u Srbiji. Tako je Toni Verheijen lane izjavio da su samo u 2013. godini preduzeća koja su čekala privatizaciju koštala poreske obveznike 600 miliona evra, odnosno da su firme u restrukturiranju u protekle tri-četiri godine koštale državu nekoliko milijardi evra.



Fiskalni savet Srbije je i prošle godine, ali i ove, u svakom svom izveštaju naglasio da, i pored dobrih ekonomskih rezultata, boljih od očekivanih, ostaje činjenica da Vlada Srbije još nije ni blizu kraja  procesa privatizacije, bez čega nema bržeg napretka. Ukazao je na isto ono na šta i Svetska banka: da preduzeća čija privatizacija nije završena, a za koja je jasno da nemaju budućnosti niti im je moguće naći strateškog partnera, vise kao kamen o vratu poreskih obveznika.



U nedavnom izveštaju Fiskalnog saveta Srbije navedeno je da na privatizaciju čeka još oko 200 preduzeća u kojima je gotovo polovina od 45.000 zaposlenih koja su imala radno mesto u državnim i društvenim preduzećima. To je, smatraju, polovičan rezultat u odnosu na ono što je obećavano, uz napomenu da se i ove godine privatizacija odvija veoma sporo.



Skreću pažnju na to da se čak i prerano ocenjuje kao uspeh činjenica da su neka preduzeća spas potražila kroz Unapred pripremljen plan reorganizacije jer nema garancije da će moći poslovati bez državne pomoći i plaćati sve obaveze. Fiskalni savet će nastaviti da prati „prolazna vremena”, odnosno poslovanje neprivatizovanih preduzeća u ovoj godini, pa će samim tim znati i koliko poreske obveznike i državu košta to što privatizacija nije završena na vreme.



LJ. Malešević

 

Stečaj i otpremnine



Istine radi, veliki deo preduzeća iz portfelja Agencije za privatizacije završio je u stečaju, neka su likvidirana, a nekoliko desetina hiljada radnika je kroz socijalni program, 200 evra po godini radnog staža, završilo na tržištu rada ili u penziji. Ipak, ostala su velika preduzeća koja još uvek traže spas i za koja je neizvesno kako će završiti, a gubici se i dalje gomilaju i upravo njih plaćaju poreski obveznici. Po izjavi novog ministra privrede Kneževića jasno je da će deo tih preduzeća opstati, ne samo ove godine već i narednu godinu-dve, ali ako će nakon toga zaista doći kraj privatizacije u Srbiji koja traje više od dve i po decenije, to bi moglo značiti da dolaze neka bolja vremena.