Zlatibor za par decenija postao turistička Meka

Dovoljno je na ovu srpsku planinu lepoticu ne otići godinu-dve, pa da za putnika ona skoro potpuno promeni fizionomiju, makar kada je reč o zlatiborskom centru svih zbivanja, negdanjem banjskom zastanku kralja Aleksandra Obrenovića na kome u to ime lokalni hotelijeri podigoše i fontanu, od koje danas ostade samo česma, a taj turistički zaselku dobi i ime Kraljeve, a potonje Partizanske vode.

Za ovo je dovoljno već samo putovati do Zlatibora, pošto se do njega stiže (makar za nas iz Vojvodine) nikada lakše. Umesto da se umarate vožnjom preko Fruške, pa ravnom Mačvom, Pocerinom i onda bezbrojnim krivinama ispred i posle Valjeva, dovoljno je izaći na autoput kod Novog Sada pa vas posle Beograda nova džada autoputa „Miloš Veliki“ očas posla dovede do čačanske Preljine. Istina Bog, od mesta gde se „Miloš“ prekida valja vam još „kaskati“ osamdesetak kilometara lokalnom magistralom uz obilaznice oko Čačka, Požege i Užica, ali sve u svemu, put nedovoljno dugačak da osetite ozbiljniji umor, pa se možete prepustiti svim čarima srpske stolice planinskog turizma.

Ako se baš s jeseni, s prvim kišama i maglama, na razmeđu letnje i zimske skijališne sezone popnete tih skoro 1.000 metara iznad mora, poviše Užica i Čajetine sva je prilika da ćete sa ostalim turistima biti brojčano nadjačani od zidara, armirača, tesara i ostalih bauštelaca koji na gotovo svakom koraku grade nove smeštajne kapacitete Zlatibora. Počelo je to davno, još u kraljevini, nastavilo se u socijalizmu, pa onda i ovoj bangavoj demokratiji, a kako stvari stoje dok se pre ceo kraj smatrao dostojnim za sindikalni turizam, ovih dana potreban je podeblji buđelar ne bi li se pristojno provelo nekoliko dana na Zlatiboru, jer možete na njemu popiti i kafu „za poneti“ za 90 dinara, ali i na samoj obali nedavno renoviranog veštačkog jezera za alanfordovsku „cijenu-sitnicu“ od 230 dinara. Ako ste skloni ponašanju adekvatnom pijanom milioneru i odlučni da taj skuplji espreso na istom mestu „začinite“ i koka kolom, morate da izdvojite dodatnih 260 dinara, pa nečija staramajka u Atlanti, Džorydžija, u kojoj su i osmislili da svoj kultni tamnobraon zašećereni penušavi napitak pakuju u bočice od svega dva decilitra, sigurno počne da štuca u toj kletoj Americi.

Kao svako turističko živinče sa prethodnim znanjem o zlatiborskim gurmanskim potencijalima dan bi vam definitivno trebao početi sa čuvenom „komplet lepinjom“, ovdašnjim specijalitetom koji se sastoji od zapečene lepinje u koju je prethodno stavljena pretop od jagnjećeg pečenja, malo kajmaka i jedno jaje. Cena za ovaj doručak, noćne more svakog savesnog kardiologa, vaskularnog hirurga i nutricioniste još je uvek pristupačna, pošto se „s nogu“ može pojesti i za svega 300 odnosno 350 dinara u slučaju dodatka u vidu dva-tri režnja čuvenog zlatiborskog pršuta, dok u restoranima znaju da je „zacepe“ i na 400-450 dinara. Ovakva kalorijska termonuklearna bomba će vas zasititi sve do mraka, pa umesto ručka možete „lagano“ večerati još čuveniju jagnjetinu sa ražnja u nekom od tamošnjih restorana, ili u slučaju iskusnijih putnika, u obližnjem Mačkatu, srpskoj prestonici sušene goveđe pršute, ali i jagnjetine sa ražnja. Iskreno rečeno, račun vam neće biti nešto veći nego što biste pojeli isti obrok iza Sajma ili na putu ka Futogu, a pošto je ugođaj sa pogledom na uzbibana brda pokrivena crnogoricom i vazda zelene zlatiborske proplanke daleko lepši od onog koji imate na Futoškom putu, (ili ako ste Beograđanin na Batajničkom drumu) računica je jasna. Isplati se.

Rekosmo, gradi se po Vodama na svakom koraku, pogotovo od kad je proradila i najduža evropska gondola koja vozi od centra do Tornika, a cene kvadrata....pa da pojednostavim, isto vam je apartman na Zlaći ili stan identične kvadrature na Grbavici, sa tom razlikom što, na primer, jednosoban apartman možete iznajmljivati preko brojnih agencija i za 50 evra na dan, dok stan u Novom Sadu možete izdavati najviše za mesečnih 200-300 evra, pa računicu izvodite sami. Poznavaoci ovdašnjih turističkih prilika se i danas prisećaju da su pre više decenija počeli skromno, iznajmljivanjem kreveta na dan kamiondžjama na putu iz i ka Crnoj Gori i Brdima, kasnije su prešli na sobe, da bi se došlo do apartmana, koji često u suterenu imaju i kompletne spa centre, čije korištenje uz vaučer vlasnika apartmana staje 1.000 dinara za tri sata ovakvog hedonizma. Mada su sve glasniji povici da je Zlatibor sve urbanizovaniji, pošto postoje i gigantski apartmansko-hotelski mastodnonti na čak 12 spratova, činjenica je da su brojna i zdanja arhitektonski i po spratnosti upodobljena ovdašnjoj graditeljskoj tradiciji, što služi njihovim projektantima na čast, pa nije teško shvatiti da se progresu neminovno na oltar mora žrtvovati ideal o netaknutoj prirodi i rusoovskoj pastorali. Koje, ne bojte se, još uvek ima u izobilju u neposrednoj okolini Kraljevih iliti Partizanskih voda.

         Milić Miljenović