Zelena tranzicija donosi 30.000 radnih mesta
NOVI SAD: Srbija će na zelenoj tranziciji imati rast od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda i ako znamo da će to povećati otpornost naše ekonomije na klimatske promene, onda je prelazak na cirkularnu ekonomiju dobra stvar, ocenio je rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović.
On je na otvaranju Digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB) istakao da je ovo i šansa da se srpska ekonomija remontuje u skladu sa niskokarbonskim promenama.
Platforma, koju su osnovale Privredna komora Srbije, UNDP i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), pružaće kroz poslovne modele, primere dobre prakse i alate, podršku kompanijama kako bi lakše primenile cirkularni model poslovanja.
Mi sada u sistemu CE-HUB-a dižemo dva pilona. Jedan je Alijansa za zelenu tranziciju; u kojoj imamo 23 osnivača, a drugi su zeleni menayeri u kompanijama, koji bi trebalo da budu zaduženi za procese tranzicije, istakao je Mitrović.
Za naredne dane je najavio direktne kontakte sa svima koji izraze interesovanje da budu deo Alijanse za tranziciju.
Izaći ćemo s vrlo preciznom agendom transfera znanja. Opet ćemo u okviru Poslovne akademije realizovati Akademiju cirkularne ekonomije, jer smo shvatili da su sada dva ključna alata: transfer znanja i pristup finansijama, rekao je Mitrović.
Direktor Sektora za strateške analize, internacionalizaciju i usluge PKS Mihailo Vesović je istakao da CE-HUB predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama.
Savetnik za strana ulaganja u Kabinetu predsednika Srbije Marko Pećanac je istakao da prelazak na cirkularnu ekonomiju nije pitanje politike države, već pitanje opstanka domaće privrede, koje treba da je učini konkurentnom.
Što se države tiče, tu smo da vas saslušamo i da se donesu norme, koje će pomoći privredi, poručio je privrednicima Marko Pećanac.
Dodao je da mogu računati na podršku kabineta predsednika i Vlade Srbije da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi.
Trenutno u Srbiji postoji nekoliko hiljada divljih deponija, koje zagađuju životnu sredinu, a razvoj industrije reciklaže otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. godine, ukazao je rukovodilac Sektora za vitalni razvoj UNDP-a Žarko Petrović.
Prema njegovim rečima, čak 33 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte može da se smanji cirkularnom ekonomijom.
Predstavljajući digitalnu platformu, saradnica tima CE-HUB-a Sandra Kamberović je istakla da je cilj platforme da pomogne privredi i da se vidi da transformacija poslovanja može biti znatno podržana iz različitih izvora, uključujući i izvore iz Evropske unije.
Navela je da platforma na početnoj strani ima četiri celine, koje se tiču tranzicije.
U HUB-u je glavni fokus na edukaciji, gde ćemo kroz vebinare raditi određene teme ove godine, a i privrednici će moći da predlažu teme, rekla je Kamberović i dodala da je jedna od tema svakako i dekarbonizacija.
Ostale celine su posvećene zelenoj alijansi, gde se od privrede prikupljaju informacije i mišljenja o ovom procesu, dok će se u delu o aktuelnostima nalaziti informacije o radu države, u vezi sa ovim područjem, kao i informacije iz Evrope.
Programski direktor za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji EU u Srbiji Antoan Avinjon je ocenio da proces tranzicije treba da se ubrza i da Delegacija EU, ograničenim sredstvima, pokušava da pomogne srpskoj privredi da sprovede taj proces.
Skoro smo objavili poziv za izražavanje interesovanja za međunarodne organizacije da predlože mere za pet stubova zelene agende, naveo je Avinjon.
Z. Delić
