Zdravlje klijenata sve više pod lupom za kredite

Banke su prilično omekšale uslove za odobravanja kredita. Međutim, kada su u pitanju stambeni zajmovi, popusta nema. Tu bankari stvaljaju pod lupu sve – od plate, imovine pa do zdravlja klijenta. Oni koji su oboleli od težih bolesti ne mogu računati na kredit, posebno ne na duge staze. To su uglavnom stambeni zajmovi, a banke pre odobravanja kredita traže i lekarski pregled, odnosno izveštaj.

Po onome što se zna o politici banaka u toj oblasti, na crnoj listi bankara su zaraženi virusom HIV-a ili oboleli od AIDS-a, bolesnici čija je dijagnoza rak i ciroza jetre. Oni na kredit nikako ne mogu računati. Osiguravajuće kompanije koje su spremne da kredite osiguraju, tim bolesnicima ne prodaju polise. Nešto blaži tretman imaju bolesnici koji pate od visokog pritiska, bolesti štitaste žlezde ili imunoloških bolesti. Polisa je za njih duplo skuplja nego za zdave. Samo 50 odsto više platiće osobe koje imaju manji stepen invalidnosti.

Zbog takvog stava banaka klijenti bi se mogli obratiti zaštitniku građana ili udruženjima potrošača, ali tu je pomoć slaba. Banke više ne plasiraju ni naš ni državni novac već svoj pa i rizik i zarada padaju na njih.

– To je kapitalizam i tu nema pomoći – kaže finansijski stručnjak i međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević. – Za banke pomenuta kategorija klijenata spada u veoma rizične i tu će se slabo šta menjati u narednom periodu. Bankari, međutim, imaju i za te klijente znatno blaže kriterijume za kratkoročne gotovinske kredite. Oni ih mogu dobiti, naravno uz odgovarajuće obezbeđenje.

U Udruženju potrošača Efektiva”, koje je najpoznatije baš po zaštiti korisnika finansijskih usluga, kažu da banke hoće da budu sigurne da im je plasman što je moguće manje rizičan. Klijent koji je oboleo od teške bolesti je veoma rizičan, zato su tu uslovi drugačiji.

Šta se događa s klijenitma koji u toku otplate zajma obole od bolesti s liste nepoželjnih? E, to je onda rizik banke i osiguravajuće kuće  ako je kredit uopšte osiguran u vreme kada je klijentu u dobrom zdravlju dat.

Banke su pre desetak godina smatrale da su stariji, a posebno klijenti-penzioneri, rizičniji – za njih je plasmana bilo malo. Međutim, kako je interesovanje za kreditiranje slabilo, tako su i banke podizale lestivici za godine. Danas i šezdesetogodišnjaci mogu računati na stambeni kredit, naravno, uz potvrdu lekara.

Što se tiče bolesnih, tu će banke i dalje strogo procenjivati rizik. A što se tiče humanosti? Pa bankari vole da se pohvale da se ponašaju društveno odgovorno, odnosno da finansijski pomažu razne humanitarne organizacije, finansiraju izgradnju i renoviranje bolnica, hospisa i sličnih ustanova. Ali s poslovnom politikom to nema veze.

U kancelariji zaštitinika građana cene da je diskriminacija na osnovu starosti i bolesti veliki problem u Srbiji. Smatraju da to treba regulisati zakonom. Odredbe tog budućeg propisa trebalo bi da zaštite bolesne klijente a da istovrmeno ne idu na štetu banaka, odnosno njihovog poslovanja. Kakav će biti zakon i kada će u skupštinsku proceduru, ostaje da se vidi.    

D. Vujošević