ZARADE U VOJVODINI Najviše bogatih u Novom Sadu, a prati ga Pančevo
Podaci o porezu na dohodak građana uvek izazivaju veliku pažnju javnosti jer se radi o sumama o kojima obični smrtnici mogu samo sanjati.
Sudeći po tim brojkama, lestvica se u Srbiji iz godine u godinu podiže, a broj onih koji su vešti da zarade raste. Zarada za prošlu godinu koju je trebalo makar malo preći bila je, kao i obično, trostruka prosečna plata za 2018, što je bilo 2.470.644 dinara. Samo godinu pre za plasman u klub bogatih obveznika taj iznos bio je 2.375.236 dinara. Ove godine je i više bogatih prijavilo porez – 25.612, dok ih je lane bilo 23.238.
Najbogatiji je lane u Srbiji zaradio 350 miliona dinara, odnosno gotovo tri i po miliona evra. Mesečno mu se u yepove i na račune slivalo 250.000 evra. Prethodne godine je prvi bogataš imao zaradu od 340 miliona dinara.
Najlakše je novac, izgleda, zaraditi u Beogradu jer je s cele teritorije glavnog grada stigla 17.621 prijava. Već po tradiciji, drugo je poresko odeljenje iz Novog Sada sa 4.873. Oni pokrivaju celu Vojvodinu. Prijava iz poreskog odeljenja koje pokriva Kragujevac je bilo 1.713. S juga Srbije, odnosno područja Niša, stigla je 1.281 prijava.
Ali, od sto najvećih prijavljenih zarada, čak 65 odsto nije s teritorije glavnog grada. Prijavljeni prihodi prvih sto kreću se u rasponu od 52 do 350 miliona dinara.
Poresko odeljenje iz Novog Sada primilo je čak 4.873 prijave. Kao i svake godine, najviše su ih popunili oni s adresom u Novom Sadu – 2.630, sledi Pančevo sa 403 prijave. Moglo se lepo zaraditi i u Subotici, gde je prijave popunilo 380 obveznika. Sledeći na listi je Zrenjanin s 353. Izgleda da se u Sremu najteže zarađuje jer je u Sremskoj Mitrovici tek 280 onih za zaradom većom od trostrukog proseka.
U pitanju su bruto plate, a pomenuti porez plaća se po dve stope – deset i 15 odsto. Niža se odonosi na one koji su zaradili do šestostruke plate, ili preko 7.411.932 dinara. Ko pređe prosek puta šest, plaća 15 odsto. Našim državljanima u osnovicu za obračun ulazi sve što su zaradili i kod kuće i u inostrnastvu, dok su stranci obveznici samo za ono zarađeno u Srbiji.
Pomenute stope se ne zaračunavaju direktno na sume iz poreskih prijava već obveznici imaju pravo na umanjenja, odnosno svaki ima olakšicu od 40 odsto za izdržavanje samog sebe i još po 15 odsto za izdržavane članove porodice. Ukupna suma tih olakšica ne može preći 50 odsto osnovice u zbiru.
Oni koji dobro zarađuju vole anonimnost pa ne žele da im se pomene ni mesto gde žive, a kamoli bliži podaci.
Ove godine prijave pomenutog poreza u elektronskoj formi poslalo je 33 odsto obveznika.
Mnogi se pitaju gde se u Srbiji može zaraditi toliko novca. U prvu ligu spadaju zanimanja kao što su menayeri, inženjeri, ekonomisti, advokati. U sumu koju treba ostvariti da bi se ušlo u klub bogatih ne ulazi samo plata. Tu se ubrajaju i prihodi po osnovu rentiranja nekretnina ili izdavanja pokretnih stvari. Uračunava se i sve što se prihoduje na osnovu članstva u upravim odborima i sličnim telima. Izgleda da i plate, a i drugi poslovi na kojima se enormno zarađuje, idu naruku više jačem polu: među prijvaljenima je tek 3.586 bogatašica.
D. Vujošević