ZANATI PONOVO POPULARNI MEĐU MLADIMA, INTERESOVANJE IZNENADILO „Da je bilo još slobodnih mesta, i ona bi bila popunjena!“ Evo koliko BUDUĆIH MAJSTORA dočekuje Srednja Mašinska škola u Novom Sadu
Već nekoliko godina pojedina zanimanja, pre svega zanatska, nedostaju.
Oglasi su puni ponuda za posao onima koji imaju neku od veoma traženih struka − zavarivačima, bravarima, automehaničarima, vodoinstalaterima...
Poslodavci, kako bi privukli radnike, obezbeđuju povoljnije uslove rada i zarade više od 125.000 dinara, ali i pored toga majstora nema dovoljno, na popravke se dugo čeka, pojedini kadrovi toliko nedostaju da ne stižu ni da se prijave na tržište rada i gotovo je izvesno da se još neko vreme neće mnogo toga promeniti. Ili, ipak, hoće, jer je po rečima direktora Srednje mašinske škole u Novom Sadu Vladimira Gavranića ove godine u prvi razred upisano više od 300 učenika, a da je bilo još slobodnih mesta, i ona bi bila popunjena.
− I pored toga što oni koji se odluče za neko od zanatskih zanimanja imaju praktično odmah obezbeđen posao i platu koja je daleko iznad prosečne u Srbiji, u školama koje obrazuju taj kadar klupe su dugo bile gotovo prazne − kaže Gavranić. − Međutim, počelo je nešto da se menja i prošle godine interesovanje mladih da se upišu u našu školu bilo je iznad očekivanja, a tako je bilo i ove godine. Posebno raduje veliko interesovanje svršenih osnovaca da upišu neko od zanatskih zanimanja i to u dualnom obrazovanju.
Po direktorovim rečima, ove godine situacija je odlična kada je reč o deficitarnim zanimanjima i izvesno je da su i roditelji i deca dobro reagovali na promene u okviru dualnog obrazovanja.
− Promene su rasteretile poslodavce kod kojih đaci u dualnom obrazovanju odlaze na praksu. Zahvaljujući njima poslodavci mogu da konkurišu za subvencije za novac koji pripada učenicima koji odlaze na praksu, a reč je o iznosu u visini 70 odsto najniže zarade. Sada taj novac obezbeđuje država i poslodavac nema trošak za praktični deo školovanja đaka. Druga promena odnosi se na to što škole sada mogu od Kancelarije za dualno obrazovanje da potražuju do 5.000 dinara po đaku za obrazovne profile deficitarnih zanimanja, a takvih je 28 i to ne samo u novosadskoj Mašinskoj školi, odnosno mašinskoj struci, već i drugim strukama: hemijskoj, elektro, poljoprovrednoj...
− Trend je da sva privredno orijentisana zanimanja pređu u sistem dualnog obrazovanja − kaže Vladimir Gavranić. − Ukoliko do toga dođe, mi smo spremi jer naša škola sarađuje s četrdesetak kompanija u okviru kojih đaci u u dualnom obrazovanju odlaze na prasku, a ukupno sarađujemo s oko 100 kompanija u kojima se odvija praksa za đake na svim smerovima.
Gavranić ističe da su u sistemu dualnog obrazovanja razredi u kojima se obrazuju bravar/zavarivač, industrijski mehaničar, mehaničar motornih vozila, operater mašinske obrade. Tokom školovanja znatan broj dana provedu na praktičnoj nastavi koja se odvija u kompanijama koje posluju u oblastima za koje se obrazuju đaci.
− Đaci tokom školovanja dosta vremena provode na praksi − u prvoj godini jedan dan nedeljno, u drugoj dva a u trećoj tri dana. Iz škole izlaze s velikim praktičnim znanjem, uključeni su u proces proizvodnje od početka i uče od iskusnih majstora. Većina naših đaka po završetku školovanja ostane da radi u kompanijama u koje su išli na praktičnu nastavu − kaže Gavranić.
D. Mlađenović