Za svaki uloženi evro filmadžije vrate devet

“Predstraža” je prvi strani filmski projekat koji je kompletno proizveden u Srbiji i obuhvatio je snimanje, produkciju i post produkciju.  

Više od 250 filmskih profesionalaca iz Srbije radilo je na produkciji ovog filma, a Delvin , koji je poznat i kao producent blokbaster hitova “ Dan nezavinosti” , “Patriota” i “ Godzila” , izjavljuje da je zadovoljan uslovima rada i filmskom ekipom, ali i izuzetnim filmskim podsticajima koje Srbija nudi.

- Vaša zemlja ima izvanredne filmske profesionalce i najbolje uslove za snimanja u ovom delu Evrope. Celokupni tim profesionalaca iz Srbije koji je radio na seriji “ Predstraža” angažovan je i na mom novom filmu. Takođe, podsticaji koje daja država funkcionišu besprekorno – izjavio je pre dva dana Delvin u Vladi Srbije dodajući da je Srbija sjajno mesto za rad i nadu da će mnoge filmacije uskoro početi u nju da dolaze.

Dolazak ovog, a i mnogih drugih, stranih filmadžija u Srbiju je rezultat efikasnog i uspešnog programa filmskih podsticaja koje je Vlada Srbija uvela 2016. godine. Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić ističe da se budžet za filmske podsticaje  iz godinu u godinu povećava jer su postignuti rezultati zadovoljavajući kako u pogledu naših ljudi se angažuju na ovim projektima, tako i u visini investicija koje od snimanja stižu, a uz sve to promoviše se Srbija u svetu kao privlačna destinacija za proizvodnju dobrih i kvalitetnih filmova.

Inače, u budžetu Srbije za ovu godinu za film je izdvojeno skoro 17 miliona evra  odnosno dve milijarde dinara  dinara. Od tog iznosa za Filmski centar Srbije za filmsko stvaralaštvo izdvojeno je 1.105.040.000 dinara, a za podsticaje za film 900.000.000 dinara. Podsticaji se odnose na igrane filmove, TV serije, dokumentarne i animirane filmove, namenske filmove, reklame i vizuelne efekte. U njima mogu učestovati i domaće i strane produkcije kojima se vraća 25 odsto uloženih sredstava u snimanje u Srbiji.

Kada je pre tri godine Vlada Srbije donosila uredbu o posticaju filmadžija, kako stranih tako i domaćih, postojala je računica da se na svaki potrošeni dolar ili evro na produkciju kroz ekonomiju privlače 5-6 dolara odnosno evra.  Brzo se pokazalo da je računica opravdana jer je prošle godine naša filmska industrija bila najuspešnija u novijoj istoriji. Samo u budžet Filmskog centra Srbije lane se slilo 1,1 milijarda dinara, što je skoro 10 odsto više nego godinu ranije. Poslednji podaci pokazuju da su rezultati čak i bolji od očekivanih i da se na dinar koji dodeljuje Ministarstvo privrede vraća devet.

Od podsticaja stranim  filmadžijama narednih godina očekuje se još više novca jer na to ukazuje iskustvo Češke, Mađarske, Hrvatske i drugih evropskih državama koje već izvesno vreme beleže značajna sredstva upravo od filmadžija iz celog sveta. Prva je pravi bum investicija stranih filmskih produkcija imala Češka, a nakon nje Mađarska i Hrvatska. Najviše od svih poslednjih godina zarađuje Mađarska jer se u nju prošle godine “slilo” 450 miliona evra od snimanja stranih filmova.

Gruba računica pokazuje da od kada je Srbija pre tri godine usvela uredbu o podsticaju kinematografije, strane kompanije uložile su 2,1 milijardu dinara odnosno 16,6 miliona evra. Manji deo tog novca pripao je lokalnim samoupravama na čijim lokacijama su snimani filmovi, svoj deo kolača dobili su srpski filmski radnici, a posla i zarade bilo je i za lokalno stanovništvo koje je dok je snimanje trajalo imalo dnevnice i na taj način zarađivalo.

Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni, pa može se reći i jeftini filmski radnici u Srbiji privlače sve veći broj stranih produkcija, a sve to jeste razlog što su proteklih nekoliko godina poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili Beograd. Prema gruboj računici, Srbiji su na godišnjem nivou ostavljali oko deset miliona evra.

LJ. Malešević