Za pet litara rakije predsednika Kine traže 100.000 evra

Cena je, po pravilu, po dogovoru, a isplata odmah. Već mesecima oglasi o otkupu alkohola mogu se naći i na ulicama Novog Sada, a posebno se traže stare boce viskija.

„Zašto da vam stoji zarobljen novac u flašama pića kada jednostavno možete da nas pozovete i prodate piće nama. Isplata odmah”, navedeno je na sajtu „OtkupAlkoholnogPića”. Dodaje se da nije bitno da li se prodaje vino, viski, votka, tekila, pivo, da li je reč o skupom ili jeftinom piću, već da je najbitnije da se za prodaju dobija novac odmah. Marko s ovog sajta, koji nije želeo da nam kaže prezime, objašnjava da oni kupuju piće u Beogradu, dodajući da mu je poznato da se istim poslom bave i pojedinci u Novom Sadu.

– Oni to rade za svoju dušu i za svoju računicu – objašnjava Marko. – U Srbiji je teško kupovati stara pića i dalje ih prodavati jer ovde kolekcionarstvo nema dimenziju koju ima u inostranstvu. Uglavnom se kolekcionari, dakle ljudi koji žele da imaju retke boce kvalitetnih i poznatih pića, razmenjuju međusobno.

Naš sagovornik dodaje da može biti reči i o starim bocama  koje kolekcionari žele da imaju u svojoj zbirci, ali da ih onda retko  preprodaju. 

– Kada se zaista nađu stare flaše, one imaju vrednost, ali se kolekcionari međusobno razmenjuju jer znaju da ovo nije tržište na kojem se može dobiti cena slična onoj na stranim berzama. Neko ima neku vrednu flašu, što se dešava, i može je prodati, ali uglavnom svako od kolekcionara želi da ima što više rariteta. Flaše starih pića retko se prodaju, ne zato što ih kod nas nema, već zato što mi nismo tržište gde se to posebno ceni. Cene starih boca pića koje se pojavljuju na internetu jesu velike, ali to je cena u Londonu, a da biste tamo stigli, morate ići na berzu i licitirati da bi do nje došli. Kod nas cene koje se za stara pića pojavljuju na internetu ne mogu da se ostvare – tvrdi Marko.

Dok su kolekcionarska pića, odnosno taj vid hedonizma, u Srbiji slabo zastupljeni, u svetu bogati ljudi rado kupuju skupoceni viski radi prestiža. Tako je 2015. godine u svetu prodato 43.458 boca skupocenih viskija. Investicijski indeks retkih vrsta viskija, koji ujedinjuje cene najviše vrste škotskog cenjenog pića, rastao je te godine po stopi većoj od 14 odsto, dok je u isto vreme cena zlata, nafte i deonica padala. Kolekcionari su u proseku za bocu viskija destiliranog dvadesetih godina prošlog veka tražili u proseku 10.000 evra.

Kombinacije jakog brenda i starosti u svetu dižu cenu u nebo pa je tako boca viskija iz kuće „Macallan” iz 1946. godine pre dve godine prodavana za 460.000 evra. Visoku cenu imao je i brend „Chivas Regal Royal Salute” kojem je 50 godina, a mogao se kupiti za 10.000 evra po boci. Najskuplju bocu vina iz 1787. godine novi vlasnik platio je čak 152.000 evra. Zanimljivo je i to da se najviše viskija popije u Indiji – oko 1,5 milijarda boca, dok se u SAD proda oko pola milijardi boca tog pića.

Naš sagovornik ne spori da u Srbiji ima pojedinaca zainteresovanih da u privatnoj kolekciji imaju retku bocu viskija, konjaka ili nekog stranog pića, ali, dodaje, oni nisu spremni da za to daju ogroman novac kao što to čine ljudi u nekim drugim, bogatijim državama. Hoće da kupe, ali ne po ceni koja se ostvaruje na berzama u zemljama gde je kolekcionarstvo daleko razvijenije i gde se za raritet, pa makar on bio i u flaši starog viskija, daje veliki novac.

– Skoro nas je zvao jedan čovek koji je dobio pet flaša rakije lično od kineskog predsednika Si Đinpinga. Kineski predsednik sam peče rakiju i poklonio je tom čoveku pet flaša. Cena na tih pet flaša rakije kineskog predsednika internetu je 100.000 evra, a to nema šanse da se ovde proda. Može da kupi neki kineski milijarder jer su tamo akcize na alkohol ogromne, a ovde niko neće dati toliki novac, bez obzira na to što nije reč o običnoj kineskoj rakiji već onoj koju je ispekao lično kineski predsednik – zaključuje Marko.

LJ. Malešević