Za kućicu u Banatu dosta i 2.000 evra

Diviće se zelenoj travi i pašnjacima, pomaziti domaće životinje, napraviti neizbežni selfi i staviti fotografije na fejs ili instagram. Zatim će se vratiti u grad. Žaliće se na smog, zagađenje, često s mukom otplaćivati rate za kredit ili izdvajati za podstanarsku kiriju, ali neće pomisliti da se vrate na selo i tamo nastave život.

Cena kuća u selima u Vojvodini kreće se od nekoliko hiljada evra pa do nekoliko desetina u istoj valuti. Čak ni kuće u turističkim destinacijama kao što je Palić ne garantuju iole pristojniju cenu. U selu Jankov Most, blizu Zrenjanina, kuća od 130 metara kvadratnih može se kupiti za svega 3.500 evra. Veća u selu Aradac, u blizini, malo je skuplja – za 170 metara kvadratnih traži se 28.000 evra. O tome šta se dešava sa seoskim nekretninama, Bojan Mihajlov iz agencije ”Pragma” u Zrenjaninu kaže:

– Interesovanje za seoske kuće je uglavnom malo. Konkretno, Jankov Most je selo koje svake godine ima sve manje stanovnika. Tu nema gasne mreže ni vodovoda. To je onaj minimum koji se za život na selu taži. Ako se i pojave kupci, obično su to ljudi iz većih gradova, poput Novog Sada i Beograda. Oni te kuće kupuju za vikendice i mesta gde će provoditi odmor. Ako se neko i doseli, što se jako retko dogaća, to su ljudi koji zbog svoje ekonomske situacije sebi ne mogu da priušte ništa drugo.

Kada se krene od Zrenjanina ka granici prema Rumuniji, slika je još tužnija. U selima oko Nove Crnje, poput Radojeva ili Seleuša, kuće se prodaju već za 2.000 evra pa i jeftinije ako kupac odmah može da izbroji pare. Onih nešto kvalitetnijih, za 3.000–4.000 evra, baš je puno. Slično je širom  Banata.

U agenciji “Lira” u Vršcu kažu da kupaca nema ni kada se cene spuste. Vesna Mlinarević iz agencije objašnjava da, recimo u selima poput Velikog Središta, ima jako lepih kuća, po ceni od 12.000 evra pa do 35.000. Sve je tu lepo sređeno, imaju i odgovarajuću infrastrukturu. Iz ovog i sličnih mesta žitelji su nekada odlazili na rad u Nemačku. Zidali su lepe kuće u zavičaju, u koje je ulagano i par stotina hiljada maraka. Danas nemaju nikave šanse ni da ih prodaju, a kamoli da izvuku znatniji deo novca. Naslednicima tu nije privlačno za život.

Nije bolje ni u Sremu. U Rumi se, recimo, kuća od 84 kvadrata prodaje za 46.500 evra. U obližnjem selu Nikinci za 103 kvadrata treba izdvojiti 25.000 evra. Obe kuće su od čvrstog materijala i zidane su pre oko četiri decenije.

Kažu da turizam uvek donosi rast cena nekretnina. Nije pravilo. Kuća na Paliću od 186 kvadrata nudi se za 30.000 evra. Preduzimljivi prodavac je obavestio i da je cena 161 evro po kvadratu. Kupca čeka.

Gradić Aspen u SAD kupio je jedan američki milioner jer su kuće prodavane budzašto. Danas je ovo mesto u nepristupačnim planinama najpoznatiji mondenski ski-centar preko Bare. Hoće li i neki domaći tajkun jednom doći na ideju da kupi ceo Žednik ili Janov Most, teško je reći, ali ako cene budu niske, možda se i neko od ovih mesta pretvori u mondenski centar, bar za domaću upotrebu. Ispada da se za 100.000 evra može kupiti skoro 40 nekretnina.  

Nevenka Pejić iz agencije “Cezar” u Subotici kaže da je već godiinama isto. U gradovima cene kvadrata padaju i rastu, ali u selima su već dugo na nizbrdici.

U Paliću se cene još dobro i drže. Recimo, u Žedniku se kuća može kupiti i za 5.000 evra, a onih od 10.000 evra u ponudi je puno. Sve kuće koje smo pomenuli su useljive. Novi vlasnik bi mogao da živi u njima bez prethodnog velikog ulaganja radi osnovne udobnosti.

Ko merka kuću ili vikendicu na selu a nije pri parama, najbolje će uraditi da pogleda u planove prosvetara. Tamo gde se škola zatvori, cene padaju u bescenje. Loša preporuka su i dotrajali putevi, puni rupa, činjenica da su autobuske veze retke ili da u selu nema ambulante.

Dušanka Vujošević