Vujović: Keš nije dobar, hrani sivu ekonomiju

Ja sam za to da se bitno smanjuje učešće keša u srpskoj ekonomiji. Na Kopaonik forumu smo imali prilike da čujemo dosta zabrinjavajuće podatke koliko se keša u srpskoj ekonomiji koristi. Mislim da keš hrani sivu ekonomiju, i da nije dobar, rekao je Vujović.     

Rekao je da postoje podaci da Poštanska štedionica i Pošta imaju stotine ljudi koji se bave samo brojanjem novca koji se isplaćuje u kešu.

To je potpuno neproduktivno korišćenje resursa, konstatovao je Vujović.

Ministarstvo finansija je, kako je kazao, spremno da razmotri stimulativne mere za korišćenje bezgotovinskog plaćanja.

Da damo nižu stopu PDV-a, stimulacije, da ljudi, posebno oni koji novac dobijaju iz budžeta, a to su socijalna pomoć, kompenzacija u poljoprivredi i penzije, dobiju direktnu finansijsku stimulaciju da bi ta davanja iz budžeta dobijali preko računa u Poštanskoj štedionci ili komercijalnim bankama koje bi potpisale ugovor o davanju računa bez mesečne naknade i troškova, objasnio je on.

Veće plate i penzije ne povećavaju fiskalne rizike

Ministar finansija istakao je da ne očekuje nikakvo povećanje fiskalnog rizika zbog povećanja plata i penzija koje je vlada prihvatila i obećala.

Vujović je, nakon izlaganja na 17. Ekonomskom samitu Srbije pod nazivom “Mapa puta ka unapređenju konkurentnosti”, rekao da je to pokriveno dosad ostvarenim što može da bude osnova za jednokratna povećanja u ovoj godini, kao i veća osnovica za rast u narednoj godini.

Mi smo definisali tačno oblasti u kojima mogu da se vrše povećanja i prilagođavanja u ovoj godini. Očekujemo da ćemo od današnje pozicije gde imamo 86 milijardi dinara suficita u republičkom budžetu i procene od 100 milijardi, imati prvi put trocifreni budžet opšte države. Očekujemo da ćemo do kraja godine imati najmanje 35 do 50 milijardi suficit i to će biti prostor u okviru kojeg možemo da obezbedimo povećanja plata, penzija, i jednokratna davanja, naglasio je ministar.

Vujović je rekao da ima prostora za jednokratno davanje od 5.000 dinara za penzionere, kao i nagrade u javnom sektoru.

Takođe, imamo prostor za alimentiranje nekih troškova koji godinama čekaju da budu alimentirani i formiranje fondova kao što bi bio fond za podržavanje start-apova i drugih vrlo korisnih inicijativa za podizanje privrednog rasta, kazao je on.

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da će se posle 7. novembra, kada misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završava poslednju reviziju aranžmana iz predostrožnosti, znati u kakvom će obliku biti nova dimenzija saradnje sa tom finansijskom institucijom.

MMF ima sledeću reviziju krajem naredne nedelje. Razgovori počinju u ponedeljak, i očekujemo da biti završeni 7. novembra. Tada ćemo imati više odgovora na pitanje da li će biti novog aranžmana sa MMF-om, rekao je Vujović.

Vujović je rekao da u sledećoj godini očekujemo projektovani realni rast od 3,5 odsto, što, uz planiranu inflaciju, stvara prostor za povećanje plata i penzija koje je premijerka najavila u visini od najviše 10 odsto.

Podvukao je da to ne povećava fiskalne rizike i potpuno se uklapa u svote i strukturne parametre.

Prema njegovim rečima, strukturni parametri su očekivano učešće plata i penzija u BDP-u.

Rekao je da naša vlada konzervativno projektuje i da se slažu i međunarodne finansijske organizacije, da ćemo zbog cikličnog elementa prilagođavanja poljoprivrede naviše i energetike naviše, kao i očekivane dugoročnije stope rasta imati realni rast od najmanje 3,5 odsto.

Vujović ističe da on očekuje i veći rast.

Ako budemo nastavili trend povećanja direktnih stranih investicija i otvaranja novih radnih mesta očekujem da ćemo sigurno imati projektovani rast nominalnog i realnog BDP-a, kao što smo planirali, da ćemo se naći u poziciji da možemo bez tenzija da podržimo povećanje plata i penzija, objasnio je on.

Ministar finansija Dušan Vujović ukazao je da, ako se žele promeniti parametri vezani za prevremenu penziju, moraju se menjati parametri celog penzijskog sistema.

Upitan da li se razmišlja o ublažavanju penala za odlazak u prevremenu penziju, Vujović je objasnio da je to pitanje suštinske prirode penzijskog sistema. 

Ne postoje dve penzije. Ako računate raniju penziju to je nešto drugo, pošto očekivano trajanje života ako odlazite u penziju sa 60 godina je drugačije o onog kada odlazite u penziju sa 65 godina. Svi penzioni sistemi u svetu daju dve cifre, naglasio je Vujović.

Prema njegovim rečima, odlazak u prevremenu penziju morao bi da ima poseban izvor finansiranja za taj raniji period.

U svetu se to rešava time što postoje različiti penzioni fondovi. Kod nas postoji samo jedan, i zato je moguće samo da postoji jedna penzija koja se računa od trenutka odlaska u penziju, rekao je Vujović.

Naglasio je da smo svake godine do sada prebacivali u realnim performansama proejktovane prihode i da očekuje da će tako biti i naredne godine.