Visina novog minimalca će biti poznata polovinom septembra

O visini minimalca  su razgovarali predstavnici Unije poslodavaca, sindikata i ministarstava finansija i rada, koji bi trebalo da postignu dogovor do početka septembra. Ukoliko do njega ne dođe, odluku o visini minimalca za sledeću godinu polovinom septembra doneće Vlada Srbije, a takva praksa nije neouobičejena.

Po rečima predsednka Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, na sastanku svi učesnici bili su složni u tome da je povećanje minimalne zarade neophodno. On je istakao da se razgovaralo o parametrima koji utiču na formiranje minimalne zarade, a da će se o visini minimalca, odnosno procentima povećanja, razgovarati već na narednom sastanku, koji je zakazan začetvrtak.

Da podsetimo, sadašnja minimalna cena radnog sata iznosi 155,30 dinara, a minimalna zarada kreće se u rasponu od oko 25.000 dinara pa do oko 28.600 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu. U odnosu na prošlu godinu, kada se minimalac isplaćivao na osnovu minimalne cene radnog sata od 143 dinara, to je povećanje od 12 dinara. Tako su od početka ove godine koverte radnika koji u Srbiji rade za minimalac – a procenjuje se da ih je više od 350.000 – u proseku, deblje oko 2.000 dinara. Koliko će se iznosi uvećati od naredne godine ne zna se precizno, ali se govori o ciframa koje su na granici od 30.000 dinara pa i do 34.000.

Ne treba zaboraviti da se visina minimalne cene rada ne određuje napamet već na osnovu nekoliko parametara i da je prošle godine Socijalno-ekonomski savet postigao dogovor da se do 2021. godine naprave koraci koji će obezbediti da minimalna zarada u Srbiji dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe. Budući da je za minimalnu potrošačku korpu sada potrebno oko 36.000 dinara, može se pretpostaviti da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da se uveća na bar 33.000, da bi nakon   povećanja koje će uslediti 2020. godine taj cilj bio dostignut. 

Po rečima predsednika Sindikata „Nezavisnost” Zorana Stojiljkovića, izvesno je da parametri na osnovu kojih se utvrđuje minimalna zarada jasno pokazuju da je povećanje potrebno, a da već sad situacija u privredi govori da je veoma teško naći kvalifikovanu i obučenu radnu snagu. On ukazuje na to da je sve teže zaposliti radnike koji bi radili za minimalnu zaradu te da je, da Srbija ne bi ostala bez radnika, koji sve češće odlaze u inostranstvo, neophodno povećanje minimalane zarade čime bi se oni motivisali da ostanu ovde. 

Naravno, stavovi poslodavaca i sindikata o visini minimalne zarade se razlikuju, pa u Uniji poslodavaca Srbije, po rečima direktora UPS-a Srđana Drobnjakovića, preliminarano pristaju na povećanje minimalca na približno 30.000 dinara, a da će, u slučaju da se traži veće povećanje, UPS od države tražiti ustupke u smanjenju poreza i doprinosa na zarade. Po njegovim rečima, tim smanjenjima bi se deo privrede, a pre svega mali poslodavci koji zapošljavaju do deset radnika, privukli da iz sive zone pređu u legalne tokove poslovanja, što bi vodilo povećanju uplata poreza i doprinosa.

– Sindikati ne žele da naruše racionalnu ekonomsku strategiju i kad se govori o povećanju minimalne zarade nije reč o nerealnim zahtevima već o zahtevu koji je u skladu s postignutim dogovorom da se do 2021. godine visina minimalne zarade izjednači s troškovima minimalne potrošačke korpe, koji sada dostižu oko 36.000 dinara – kaže Stojiljković. – To bi značilo da bi minimalac za narednu godinu trebalo da bude oko 33.000 dinara, što bi, uz još jedno povećanje koje sledi naredne godine, obezbedilo da se planirani cilj i dostigne.

On ukazuje na to da prostora za povećanje minimalne zarade ima, i to na osnovu više pokazatelja, te da su i poslodavci svesni toga, a da je njihov zahtev da se poveća neoporezivi deo minimalca, odnosno da i država treba da podnese deo troškova povećanja minimalca jer će to obezbediti da oni koji zarađuju minimalac zarađuju više – opravdan.

D. Mlađenović