Više novca za više radnih mesta u 2020.

Prilikom izrade predloga tog dokumenta identifikovani su ključni izazovi s kojima se suočava politika zapošljavanja u Srbiji. Ističe se da je kod demografskih kretanja izrazit depopulacioni trend, odnosni smanjenje broja stanovnika zbog negativnog prirodnog priraštaja i emigracije, pošto iz zemlje odlazi radno sposobno stanovništvo, što za posledicu ima, i imaće, nedostatak radne snage.

Konstatuje se i da su građani neakativni u traženju posla, i napominje da je Srbija, iako se aktivnost povećava, i dalje zemlja u kojoj je stopa neaktivnosti najviša u odnosu na zemlje Evropske unije. Prisutan je i rodni jaz kod svih pokazatelja tržišta rada, kao i relativno visoka neformalna zaposlenost. Navodi se i podatak da je lane gotovo svaka šesta osoba bila neformalno zaposlena.

U predlogu dokumenta se kao problem ističe i teritorijalna, odnosno regionalna nejednakost kod zaposlenosti i nezaposlenosti, i ukazuje na nepovoljnu obrazovnu strukturu nezaposlenih. To se potkrepljuje podatkom da je lane trećina, odnosno 33 odsto onih koji traže posao, bila bez kvalifikacija ili je niskokvalifikovana.

Dodatna nepovoljnost srpskog tržišta rada je i nepovoljna starosna struktura nezaposlenih. Naime, prošle godine je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo 32 odsto starijih od 50 godina, što je trećina ukupnog broja onih koji traže posao, dok je mladih do 30 godina 21,6 odsto, što znači da je svaki peti nezaposleni mlad. Evidentan je i problem visoke dugoročne nezaposlenosti jer čak 68 odsto nezaposlenih posao traži duže od godinu, a mnogo je i onih koji imaju status teže zapošljivih lica.

Poslodavci kojima su potrebni radnici obraćaju se NSZ kao posredniku, što jasno ukazuje na nedostatak kvalifikovane radne snage koja je gazdama potrebna. Izveštaji NSZ-a govore o tome da se posredovanjem na godišnjem nivou popuni ispod 50 odsto slobodnih radnih mesta koja su poslodavci iskazali. Najčešći razlog za tako nizak procenat pozitivnog odgovora za zapošljavanje je to što oni koje je NSZ uputio ne prihvataju ponudu poslodavaca ili na evidenciji nema kadrova s odgovarajućim znanjima i veštinama... Uočeno je i da nedostatak potpunih informacija o traženju radne snage otežava usklađivanje ponude i tražnje za radnom snagom u pogledu zanimanja i posebnih veština, što je važno pri izradi kataloga obuka za potrebe tržišta rada.

Srbija će, navodi s u dokumentu, naredne godine izdvojiti više novca za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja, a povećaće se i obuhvat nezaposlenih. Uz to, vodiće se računa o tome da se odgovori na potrebe poslodavaca, više nezaposlenih biće uključeno u dodatno obrazovanje i obuke, a tražiće se i načini da se zaposle teže zapošljive kategorije nezaposlenih...

Dok je lane u državama EU 73,7 odsto radno sposobnih tražilo posao, taj procenat u Srbiji je 67,8 odsto. Uz to, stopa aktivnosti kod žena iznosi 60,6 odsto, a kod muškaraca 75,1, što je razlika od 14,5 odsto. Taj procenat rodnog jaza u Srbiji viši je od onog na nivou EU, gde je 11 procetnih poena.

Po podacima iz Ankete o radnoj snazi, na kraju juna u Srbiji je bilo  2.916.500 zaposlenih i 334.000 nezaposlenih. Stopa zaposlenosti iznosila je 49,2 odsto, stopa nezaposlenosti 10,3, dok je stopa aktivnosti za stanovništvo staro 15 godina i više bila 54,8 odsto.

U obrazloženju Predloga nacionalnog plana zapošljavanja za narednu godinu ukazuje se na to da je lane bilo registrovano 575.000 lica starosti od 15 do 74 godine – koja su ili nedovoljno iskorišćena ili predstavljaju potencijalnu radnu snagu. Potencijalnu radnu snagu čine: 17.600 nezaposlenih koji traže posao ali ne mogu da rade i 196.500 lica koja mogu da rade, ali ne traže posao. Nedovoljno iskorišćena radna snaga obuhvata 360.900 lica koja rade kraće od punog radnog vremena, a žele da rade više sati i sposobna su za to.

LJ. Malešević