Vasić: ECB bi mogla ponovo da podigne referentnu kamatnu stopu

Za sada vidimo da daje rezultate, ali nema još popuštanja. Ono što je evidentno i prema nekim najavama, svi mi gledamo u Centralnu evropsku banku zato što dobar deo nas ima kredite indeksirane u evrima, verujem preko 90 odsto i svako pomeranje euribora utiče na naše mesečne rate, rekao je Vasić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, mali je broj onih koji imaju fiksnu kamatnu stopu, što je sigurno par procenata, tako da iz tog razloga je interesovanje svih veliko i ono što se može očekivati jeste da bi Evropska centralna banka u četvrtak mogla ponovo da podigne referentnu kamatnu stopu i to iz više razloga.

On je objasnio da veće ključne kamatne stope centranih banaka automatski znače skuplje izvore finansiranja.

One pozajmljuju novac komercijalnim bankama i kada vam je input veći banka doda svoje troškove i taj novac prodaje skuplje. Naravno, kada nešto prodaje skuplje, sama reč skuplje ne prija našim ušima, rekao je Vasić.

Kako je ocenio, izraz koji se često čuje je stagflacija gde se nalaze inflacija i pad privredne aktivnosti.

Za sada pad privredne aktivnosti nije u Evropskoj uniji, kao u jednoj od dominantnih ekonomija na koje smo i mi naslonjeni dobrim delom, 60 odsto uvoza izvoza je u EU iz Srbije, je u tom segmentu 0.8 ili 0,9 odsto projekcija rasta društvenog proizvoda znači nije nula i nije minus, što je dobro, rekao je Vasić i dodao da balans o kome kreatori ECB moraju da razmisle u kojem nivou će i dalje kočiti i kako to može da izazove posledice na privredu i privredna kretanja, odnosno i tražnju.

Na pitanje kako će se sve ovo odraziti na rate kredita i šta građani mogu očekivati, on je naveo da će rate biti uvećane u zavisnosti od toga kako im je definisano u ugovoru.

Da li je to tromesečni euribor ili šestomesečni, obično u tim intervalima se povećava - banka vam pošalje informaciju da je došlo do promene euribora i da u skladu sa ugovorenim uslovima vi dobijete veću ratu, rekao je Vasić.

On je dodao da oni koji su uzeli ''sveže kredite'' relativno pre godinu dve dana oni mogu da najviše osećaju te promene, upravo iz tog razloga što nisu otplatili deo glavnice, a oni koji su uzeli pre deset i više godina, njihov uticaj promene euribora je manji i manje će da osećaju promene.

Ne postoji drugi lek za ovu situaciju, samo je to ovde fino podešavanje do kog nivoa se steže kaiš i kada treba da se pusti. Verujem da je to kraj sledeće godine ili početak 2025. godine i da mi koji imamo kredite indeksirane u evrima dobijemo malo povoljniji vetar u leđa i da taj euribor krene da se spušta, ali sam ubeđen da on više neće biti onaj negativan kao što je bio tih sedam, osam godina, jer to nije tipična ekonomska kategorija, ne možete da dajete nekome novac a da nema cenu, izjavio je Vasić.

On je naveo da građani ne moraju da strahuju da li će moći otplatiti ratu kredita, za razliku od 2008. godine kada je prosečna plata bila niža.

Ne bi bilo dobro da je to 2008. godina, sa onom platom i ovim klizanjem euribora bilo bi sasvim drugačija slika, u tom smislu naša privredna aktivnost u Srbiji je projektovana između nekih 2,2 i 2,3 odsto za ovu godinu, što je dobro, ako imamo u EU između 0,8 i 0,9 odsto, što znači da naša interna tražnja je jaka, privredna aktivnost postoji, rekao je Vasić.

Vasić je na pitanje da li su mere NBS u borbi protiv inflacije efikasne, rekao da jesu s obzirom da postoje rast društvenog proizvoda, inflacija i da je ovo verovatno balans između željene inflacije, smanjenja inflacije, stope zaposlenosti, stope nezaposlenosti, privredne aktivnosti.

Negde morate da nađete meru, jer preterano stezanje kaiša, recimo da se zaustavi inflacija po svaku cenu ima za posledicu rast stope nezaposlenosti, upravo iz razloga koji sam malopre rekao. Kada je skup novac vi ćete da manje investirate, manje da se zadužujete i usporavate privrednu aktivnost, tako da u tom smislu jeste i NBS je izašla sa ovom merom sa svim onim koji imaju problema u vraćanju kredita, zaključio je Vasić.