Uvodi se pravo na sticanje udela i za zaposlene

Taj predlog je Vlada Srbije usvojila da bi se u društvo s ograničenom odgovornošću uveo novi model nagrađivanja zaposlenih, mendžmenta i trećih lica, odnosno investitora i konsultanata.

Zakonom o privrednim društvima, koji je od 2011. godine menjan i dopunjavan nekoliko puta – poslednji put lane – uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak postojanja i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Taj zakon je posebno važan za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja koji bi trebalo pozitivno da utiče na razvoj privrede i poslovanje privrednih subjekata u Srbiji. Praksa je pokazala, a to je utvrdio i Tim za informacione tehnologije i preduzetništvo u Jedinici za implementaciju strateških projekata predsednice Vlade Srbije, da u taj zakonski akt treba uneti novi model nagrađivanja zaposlenih, menaymenta i trećih lica u društvima s ograničenom odgovornošću.

Upravo je Predlogom izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima uveden novi finansijski instrument – pravo na sticanje udela koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću i rezervisanog sopstvenog udela kao novi pravni instrument. Reč je o neprenosivom finansijskom instrumentu koji izdaje društvo s ograničenom odgovornošću, a koji saglasnom imeniocu daje pravo na sticanje udela određenog dana po određenoj ceni.

Kupovina akcija po povlašćenoj ceni

Društva s ograničenom odgovornošću najviše su zastupljena u srpskoj privredi. Planiranim izmenama, akcionarska društva dobijaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore, konsultante i druge da po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem „opcija na akcije”.

Takođe, tim predlogom se predviđa mogućnost da zaposleni u društvu s ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuje u raspodeli dobiti, kao i da se procenat sopstvenih akcija koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave povećava s tri odsto na pet.

Naime, da bi se stvorilo povoljnije poslovno okruženje za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata, neophodno je izmeniti i dopuniti postojeći srpski Zakon o privrednim društvima, i to onako kako to čine ekonomski razvijenije države. Praksa u ekonomski razvijenijim državama, kao što su zemlje Evropske unije i Sejdinjene Američke Države, pokazala je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva. To se naročito odnosi na poseban vid stimulacije – davanje opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva po povlašćenoj ceni. Na taj način zaposleni se zapravo stimulišu da što bolje rade i time povećaju vrednost kapitala privrednog društva jer, kada u budućnosti dođe do prodaje firme u kojoj su zaposleni, mogu ostvariti značajan profit prodajom po tržišnoj vrednosti.

Taj način stimulacije pokazao se naročito delotvornim u industriji informacionih tehnologija, imajući u vidu da ta privredna društva raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja pa samim tim nisu u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju visoka primanja. S druge strane, ta društva imaju veliki potencijal brzog rasta, a to znači i mogućnost da članovi društva ostvare prilično veliki profit u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja.

Imajući u vidu značajan rast industrije informacionih tehnologija u Srbiji, sve veći udeo koji zauzima u bruto društvenom proizvodu, izvozu i generalno u privredi, postoji opšti interes da se donesu mere koje podstiču dalji rast privrednih delatnosti, a naročito te industrije. Uz to, ta privredna društva angažuju i različite kaonsultante – mentore, poslovne konsultante i slično, koji nisu uvek zaposleni u društvu. Vrlo često oni rade besplatno ili uz simboličnu nakadu, uz obećanje da će dobiti deo udela u privrednom društvu i ostvariti profit kada bude došlo do prodaje.

LJ. Malešević