Upis u katastar kroji dužinu stečaja

U velikom broju stečajnih postupaka stečajni upravnici susreću se sa spornostima u vezi sa imovinsko pravnim statusom ove imovine u smislu da njen imovinski status nije regulisan u skladu sa pozitivnim propisima, odnosno u pogledu ove imovine nisu sprovedeni odgovarajući upisi u javne knjige i time je dovedno u pitanje pravo svojine stečajnog dužnika nad tom imovinom.

Činjenica da se radi o vanknjižnoj svojini u velikoj meri utiče na mogućnost i dinamiku prodaje stečajnog dužnika, a i na cenu.

Naime,  postupak upisa u javne knjige često bitno utiče na dinamiku prodaje nepokretne imovine preduzeća koje je u stečaju. Kako bi i samim stečajnim upravnicima bilo jasnije kako se upisuje imovina u katastar nepokretnosti, pa samim tim i imovina stečajnih dužnika, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je, uz podršku Svetske banke i Privredne komore Srbije, organizovala seminar na tu temu, na kojem su govorili direktor Centra za nadzor i razvoj profesije ALSU Duško Pantić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda Miljana Kuzmanović Kostić i advokat Mihajlo Srdić.

Po Srdićevim rečima, Zakon o stečaju u više odredbi na direktan i indirektan način reguliše pitanje upisa u katastar nepokretnosti, kako u pogledu procesnih tako i materijalno-pravnih posledica koje otvaranje stečajnog postupka može prouzrokovati na tok upravnog postupka kao i na ostvarivanje prava određenih lica, koje su stranke ili učesnici u stečajnom postupku, a koja zavise od upisa u katastar nepokretnosti.

Od tog momenta, nastavlja naš sagovornik, pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koje ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Samo pravni posao koji je nastao na bazi načela pouzdanja u javni registar pa samim tim i u katastar nepokretnosti može održati na snazi određeni pravni posao zaključen nakon otvaranja stečajnog posutpka pod uslovom da je sticalac savestan, kaže Srdić.

Prema njegovim rečima, otvaranje stečajnog postupka se može upisati u katastar nepokretnosti u svojstvu zabeležbe ličnog stanja imaoca prava. Katastar nepokretnosti je dužan, ističe Srdić, da na zahtev stečajnog upravnika bez naknade dostavi podatke o imovini i pravima stečajnog dužnika za period od pet godina pre otvaranja stečajnog postupka iz zbirke isprava i baze podataka.

Nakon prodaje imovine stečajnog dužnika koja je bila opterećena založnim pravom, stečajni sudija po sili zakona donosi posebno rešenje po Zakonu o stečaju kojim, ukazuje Srdić, konstatuje da je prodaja izvršena i nalaže odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

To rešenje s dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu, naglasio je Srdić.

LJ. Malešević