Umesto 250.000 mališana, pravo na dečji dodatak da ih ima 400.000

„Konkretno, 80 odsto domaćinstva bi videlo rasterećenje poreza, a samo 15 do 20 odsto domaćinstva sa najvišim prihodima bi osetilo skromno povećanja od dva odsto”, rekao je Altiparmakov Tanjugu, obrazlažući nedavno objavljeni Predlog mera socijalne i poredske politike za smanjivanje nejednakosti Fiskalnog saveta.

Kada je reč o socijalnoj politici, Altiparmakov kaže da Fiskalni savet predlaže da se izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije slojeve stanovništva povećaju za 10 odsto u buyetu za narednu godinu, kako bi se što bolje zaštitili najugroženiji, a pre svega deca i najstariji.

Kako je naveo, analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je u Srbiji rizik od siromaštva i nejednakosti nešto veći nego u uporedivim zemljama regiona i osetno veći nego u zemljama EU.

Problem na selu

Fiskalni savet konstatuje i da su domaćinstva u ruralnim područjima natprosečno ugrožena, posebno stariji sugrađani.

„Videli smo da je problem to što oni u velikom broju slučajeva ne mogu da ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, iako su dohodovno ugroženi, zato što trenutni zakon ima suviše rigorozne kriterijume po pitanju imovine, pa je to što je vlasništvo nad zemljištem ograničeno na jedan hektar suviše restriktivno. Naša preporuka je da se to znatno poveća - na 10 hektara za koje smo radili simulacije, ali moguće su i drugačije alternative”, istakao je Altiparmakov.

To bi, kaže, omogućilo da se i ta ruralna populacija i staračka domaćinstva bolje zaštite novčanom socijalnom pomoći u narednom periodu.

„Mi za socijalnu zaštitu izdvajamo upadljivo manje od uporedivih zemalja. Konkretno, Srbija izdvaja za socijalnu zaštitu tri odsto BDP-a, zemlje istočne Evorpe 3,7 odsto, a u zemljama EU čak 4,8 odsto”, naveo je on.

Kada je reč o povećanju rashoda za socijalnu zaštitu, to bi iznosilo oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a, a najveći deo tog novca bi trebalo da se usmeri na decu, to jest povećanje dečjeg dodatka, odnosno povećanje obuhvata dečji dodatak, naveo je on.

Dodaje da trenutno 250.000 dece prima dečiji dodatak, što je praktično svako peto dete u Srbiji.

„Naš predlog je da se to poveća, da svako treće dete prima dodatak, odnosno više od 400.000 dece, kao i da se iznos dečijeg dodatka poveća za četvrtinu. I, naravno, da se uskladi redovno sa inflacijom koja trenutno nije mala u Srbiji, kako bi porodice sa decom bile što bolje zaštićene od početka sledeće godine, jer očekujemo krizu u Evropi i svetu, i u Srbji će situacija biti dosta nepovoljnija”, kazao je Altiparmakov.

Fiskalni savet procenjuje da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju buyetska izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 10 procenata, kao i da je opravdano da se u buyetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečijeg dodatka.

Naglasio je da zato Fiskalni savet predlaže da se uvedu neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svako dete ili svakog izdržavanog člana domaćinstva i da se dodatno trenutni neoporezivi cenzus za zaposlene od 19.300 dinara poveća na 40.000 dinara mesečno, da bi se što bolje zaštitili ugroženi slojevi stanovništva.

To bi značilo, dodaje, da radnik sa prosečnom platom, dvoje dece i nezaposlenim supružnikom praktično ne bi više plaćao porez, već samo doprinose. To znači da bi se sadašnje opterećenje neto plate smanjilo sa sadašnjih 61 odsto na 45 odsto u reformisanom sistemu, objasnio je Altiparmakov.

Kaže da, ipak, ne mogu samo da se uvedu poreske olakšice i potrebno je, da bi ta reforma bila prihodno neutralna, da se sadašnja stopa poreza na zarade od 10 odsto poveća na 15 odsto i izjednači sa sadašnjom stopom poreza na dobit preduzeća, kako se ne bi stvorila rupa u buyetu i da bi to bilo održivo u narednom periodu.

Z. Delić