Ugalj će ostati osnovni energent do 2050. godine
BEOGRAD: Električna energija dobijena iz uglja obezbediće energetsku sigurnost u narednim decenijama, ali upravo će ugalj u tom periodu Srbiji osigurati put ka zelenoj tranziciji, poruka je stručnjaka s konferencije "Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru".
Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović rekao je da Srbija ima energetsku zavisnost u proizvodnji električne energije od uglja, ali da ugalj kao naš osnovni energent ima ključnu ulogu u zelenoj tranziciji.
Naš termo sektor se ne može spasati godišnjim generalnim remontima, već je potrebno izgraditi nove blokove, poput Kostolca B3 koji je u završnoj fazi izgradnje. Stari blokovi su neefikasni, a njihov stepen iskorišćenja je ispod 32 odsto. Samim tim što će novi blokovi imati veći stepen iskorišćenja uglja, biće i manja emisija CO2, rekao je Popović.
On je ocenio kao netačnim tvrdnje njegovih kolega iz Evrope da je Balkan najveći izvor zagađenja u Evropi, činjenicom da ceo Balkan ima manje snage u termoblokovima na ugalj nego Nemačka, koja dobrim delom koristi isti ugalj koji i mi koristimo.
Zbog sigurnosti naše države mi moramo vrlo pažljivo da koristimo ugalj, pošto smo postojeće rezerve sa niskim stepenom iskorišćenja izraubovali, dok se ista količina energije mogla dobiti sa 30 odsto manje uglja, rekao je Popović.
On je istakao da će ugalj ostati osnovni energent do 2050. godine, da li u stalnom radu ili rezervnom.
Savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut predstavio je plan zelene tranzicije Srbije kojim se predviđa gašenje određenih termoelektrana, TE "Morava" i TE "Kolubara A" do kraja 2024. godine, TE "Tent A1 i Tent A2" do kraja 2027.godine, TE "Kostolac A1 i A2" do kraja 2028. godine, dok će "Tent B1" postepeno biti smanjen do 2035. godine.
Ukupan emisioni faktor EPS-a kao zagađivača bi sa sadašnjih 0,8 do 2035. godine pao na 0,51 t CO2/MWH, što je veliki razultat. Ovo smanjenje emisija se dobro poklapa sa nacrtom dokumenta koji će omogućiti da se naše intencije na zelenom putu zaista i ostvare", rekao je Šiljkut.
Zelena tranzicija do 2035. godine će Srbiju koštati, kako kaže, 8,5 milijardi evra, od čega bi 2,2 milijarde bile utrošene u rekonstrukciju postojećih sistema, 5,8 milijardi u izradu novih zamenskih kapaciteta, a 0,5 milijardi evra u zaštitu životne sredine.
Pomoćnik ministra za sektor geologije i rudarstva Ivan Janković rekao je da će se količine uglja u narednim godinama smanjivati, ali da se to neće dogoditi brzo, sve dok ne obezbedimo konkurentne zamene koje obezbeđuju sigurnost u proizvodnji električne energije.
Srbija raspolaže sa bilansnim rezervama od 3,5 milijardi tona uglja,i to je količina kojom možemo da raspolažemo u ovom trenutku. Najveći deo toga, čak 87 odsto pripada lignitima, dok je oko 10 odsto ugalj mrko-lignitskog tipa, samo dva odsto čisti mrki ugalj, dok kamenog uglja ima svega jedan odsto, rekao je Janković.
Konferenciju "Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru" organizovao je portal Energija Balkana.
