U Sremu najmanji udeo budžetskih zaposlenja

To potvrđuje da se većina radno sposobnog stanovništva Vojvodine zapošljava u privatnom sektoru, a manje od petine, tačnije 19,4 odsto zaposleno je u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu.

Ekonomista Miroslav Zdravković ukazao je da su Beograd i Novi Sad administrativni, obrazovni i zdravstveni centri Srbije dodajući da su oni istovremeno i centri uslužnih delatnosti poput finansija, saobraćaja, nekretnina, administrativnih usluga, telekomunikacija i računske tehnike, kulture i niza drugih usluga. Zbog toga se očekuje da udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ova dva grada smanjuje svoje udele u ukupnoj zaposlenosti u procesu ekonomskog razvoja.

Nasuprot njima, imamo mnoštvo opština sa malim brojem stanovnika u Srbiji u kojima su, može se pretpostaviti, jedini industrijski objekti u proteklih 30 godina tranzicije zatvoreni, pa su na taj način, implozijom zaposlenosti, državna uprava, obrazovanje i zdravstvo povećale relativan značaj i da su postale uslov opstanka stanovništva u njima, ocenio je Zdravković.

Drugim rečima, da nema ove tri delatnosti javnog sektora u dobrom delu srpskih opština bilo bi veoma malo zaposlenih, a domovi bi bili još prazniji nego što su sad. Ovaj ekonomista navodi podatak da posmatrano po regionima Beograd ima najveći udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju onih koji su prošle godine imali radno mesto – 23,6 odsto. Sledi Južna i Istočna Srbija – sa 23,1 odsto, pa region Šumadije i Zapadne Srbije – 19,9 odsto, a najmanji udeo ima Vojvodina – 19,4 odsto. Pri tom u Vojvodini najmanji udeo onih koji rade u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu ima Sremska oblast – 15,3 odsto, što i ne čudi, s obzirom da je upravo u ovom delu Vojvodine najviše stranih investitora i poslednjih godina najviše otvorenih radnih mesta.

Podaci RZS pokazuje da u Vojvodini ima 1.871.515 stanovnika, od čega je zaposleno 545.851. Ukoliko se posmatraju vojvođanske oblasti trenutno najbolje “stoji” Sremska oblast u kojoj ima 300.988 stanovnika, a zaposleno je 88.947 radnika.

Prema podacima Republičkog fonda PIO polovinom prošle godine u 9 vojvođanskih opština bilo je više penzionera nego zaposlenih. Tako je više čekova nego plata mesečno stizalo u Kuli, Novom Kneževcu, Sečnju, Novoj Crnji, Plandištu, Opovu, Sremskim Karlovcima i Temerinu.

Ekonomisti su objasnili da u ovim opštinama ima malo investitora, da se ne otvaraju fabrike, slaba je aktivnost privatnih preduzetnika i rade jedino javne službe, jer da nije njih odnos radnika i penzionera bio bi još gori.

U Južnobačkoj oblasti ima 617.949 stanovnika, a zaposleno je 210.475 radnika, od čega 20,4 odsto ima radno mesto u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu. Zapadnobačka oblast ima 175.347 stanovnika i 41.632 zaposlena , a pri tom 21,1 odsto njih radi u tri delatnosti javnog sektora. U Severnobanatskoj oblasti živi 138.371 stanovnik, radno mesto ima njih 36.535 radnika, dok njih  20,9 radi  u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu. Severnobačka oblast ima 180.349 stanovnika i 55.982 radnika.

Ekonomista Zdravković istakao je Sremske Karlovce, Novi Kneževac i Belu Crkvu kao tri vojvođanska grada u kojima je odnos ukupnog broja zaposlenih i onih koji rade u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu veći od proseka na nivou države. Naime, u Sremskim Karlovcima od 8.431 stanovnika , 1.578 je zaposleno, a od svih koji imaju radno mesto čak 33,1 odsto radi u ove tri delatnosti javnog sektora. Tačnije u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju radi 218, u obrazovanju 284, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 21 zaposleni. U Novom Kneževcu živi 10.461 stanovnik, a na posao ide njih 2.179, od čega 31,8 odsto ima radno mesto u delu javnog sektora. Bela Crkva ima 16.297 stanovnika od čega je zaposleno 2.922 . Od tog broja 29,2 odsto njih ima radno mesto u delovima javnog sektora: 238 u državnoj upravi, 298 u obrazovanju i 319 u zdravstvu socijalnoj zaštiti.

Ljubinka Malešević