U Srbiji se drastično smanjuje broj loših kredita
BEČ: Trend pada problematičnih kredita (NPL) nastavljen je u većini zemalja u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) kako u nominalnom iznosu i tako i po udelu u ukupnim plasmanima, a Srbija se po stopi smanjenja obima NPL-ova nalazi u samom vrhu među 17 zemalja regiona.
Prema izveštaju "NPL Monitor" objavljenom na veb sajtu Bečke inicijative, obim NPL-ova u regionu CESEE je iznosio 35,2 milijarde evra na dan 30. juna 2019, i smanjen je za 8,4 odsto ili za 3,2 milijarde evra na godišnjem nivou.
U odnosu na jun 2018. godine, koeficijent (nivo) NPL-ova u regionu smanjen je za 0,9 procentnih poena na 4,0 odsto u proseku. To je značajno poboljšanje u odnosu na mart 2014. godine, kada je ta stopa iznosila 9,8 posto.
U izveštaju se ističe da su najveći pad obima problematičnih kredita, znatno iznad prosečne stope za region CESEE, u periodu od juna 2018. godine do juna 2019. zabeležili Slovenija (za 33,1 odsto), Crna Gora (za 30,9%), Srbija (za 28%), Estonija (za 26,9%) i Mađarska (za 25,5%), prema podacima "NPL Monitora".
Značajna poboljšanja su registrovali i Bugarska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili za 15,8%), Hrvatska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili 14,6%) i Rumunija (smanjenje od 0,5 milijardi evra ili za14,6%).
Prema tabeli objavljenoj u studiji, nivo problematičnih kredita u Srbiji je na kraju juna ove godine iznosio 5,2 odsto.
Podsećanja radi, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je u novembru saopštila da je nivo NPL-ova u međuvremenu dodatno smanjen, na najniži nivo od kada se sprovodi Akcioni plan, na svega 4,7 procenata.
Prema "NPL Monitoru", među zemljama u CESEE regionu postoji značajan disparitet u pogledu NPL koeficijenata, koji se kreću u rasponu od 0,4 odsto u Estoniji do 11,2 procenta u Albaniji. Dodaje se da je Albanija jedina zemlja u regionu gde je NPL koeficijent i dalje iznad praga od 10 procenata.
Takođe se navodi da su dve zemlje zabeležile porast obima NPL-ova od juna 2018. godine, i to Poljska za 300 miliona evra ili za 2,4 posto na 13 milijardi evra, i Severna Makedonija za 40 miliona evra ili 17,2 procenta na 300 miliona evra.
Kada je reč o ostalim pokazateljima za Srbiju, problematični krediti su prema ovoj studiji na kraju juna iznosili 1,0 milijardu evra, što čini 2,4 odsto prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda zemlje, a njihova pokrivenost ukupnim rezervisanjima za potencijalne gubitke po osnovu kredita je bila 60,8 procenata.