U Srbiji raste interesovanje za virtuelne valute

Naime, prema Zakonu o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 29. juna, virtuelne valute prepoznate su kao virtuelna imovina, odnosno kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.

Direktor marketinga u kripto menjačnici ECD Marko Živković za Tanjug kaže da taj Zakon stavlja Srbiju na mapu zemalja koje prepoznaju kriptovalutu kao stvar, i to ne samo u budućnosti, već i u sadašnjosti.

- Neke poslednje procene kažu da oko 200.000 ljudi u Srbiji poseduje neku kriptovalutu - rekao je Živković. - Mi kao kripto menjačnica primećujemo da to tržište raste i ove godine smo svakog meseca imali ozbiljan rast i kupovine i prodaje kriptovaluta. Tržište u Srbiji definitivno raste i ne zaostajemo za nekim razvijenim svetskim tržištima.

Po njegovim rečima, kripto menjačnica ECD za sada ima privremenu dozvolu, koja ljudima omogućava kupovinu i prodaju kriptovalute, te da se čeka zvanična dozvola Narodne banke Srbije kako bi i drugim biznisima mogli da ponude da svoje usluge i proizvode prodaju preko kriptovalute. Kada prva kripto menjačnica dobije dozvolu od NBS, biće za kriptovalutu moguće da se kupi bilo koji proizvod ili plati usluga.

- Kao što se kreditnom karticom plaća na POS terminalu, na isti način će i kriptovalutom moći da se plaća računarska oprema, putovanje ili bilo koja druga usluga. To u praksi izgleda tako da se plati kriptovalutom, a u transakcijama trgovcu na račun dođu dinari - objasnio je Živković.

On je ukazao da cena kriptovaluta, posebno bitkoina kao najstarije i najpoznatije, znatno variraju. Po njegovim rečima, početkom godine vrednost bitkoina bila je 30.000 dolara, pre mesec dana je dostigao rekord i bio oko 68.000 dolara, a sada je oko 48.000 dolara.

- To tržište je sklono promenama, cene variraju, tako da neke precizne projekcije o vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta niko ne može dati jer onaj ko bi mogao - bio bi milioner - naveo je Živković.

Ekonomista Mališa Đukić saglasan je da je trend rasta tržišne kapitalizacije kripotvaluta nesporan i dodaje da se, ako se pogledaju sve kriptovalute kojima se trguje, beleži znatan skok vrednosti poslednjih godina.

Zakonska osnova

Opšti utisak je, ukazao je Mališa Đukić, da je rastu interesovanja za kriptovalute doprinelo donošenje zakona koji ih od skora tretiraju kao imovinu. Po njegovim rečima, time je stvorena zakonska osnova da se njihovo evidentiranje nađe u bilansima stanja kompanija i institucija ili kao kapitalna dobit ili gubitak kao sastavni deo bilansa uspeha, ali i da se oporezuje.

- Nedvosmisleno se nameću zaključci da interesovanje javnosti, i malih i velikih i investitora, kao i građana u velikom broju zemalja raste za kupovinu i prodaju kriptovaluta, odnosno da dolazi do obimnih transakcija, kao i vrednosti tih transakcija - rekao je Đukić.

On je ukazao da je bitkoin, kao jedna od najpoznatijih kripotvaluta, zabeležila rekordan skok tokom pandemije, ali napominje da su oscilacije u vrednosti kriptovaluta izuzetno velike, te da za kratko vreme može da zabeleži skok vrednosti i do 50 odsto, ali i pad do 80 odsto.

D. Ml.