U Srbiji ostalo tek 14.000 konja, uglavnom za ukras

Zbog uvođenja mehanizacije u poljoprivredu, naglo je prestajao značaj ovih životinja. Za samo dve decenije broj konja je smanjen na 74.123, da bi 2015. bilo jedva 15.222 grla. U vreme sankcija i ekonomske krize porasla je potreba za konjima, ali potom je njihov broj ponovo počeo da pada. Tokom poslednje tri godine broj kobila i ždrebnih omica u Srbiji se malo menjao i kretao se oko 8.000 grla.

Računa se da na području Beograda, takođe, nema bitnijih promena, jer se uzgaja oko hiljadu grla konja, dok je broj kobila i ždrebnih omica statistički beznačajan.

Na području Južne Srnije broj konja se smanjio sa deset na sedam hiljada grla. Isrtovremeno broj kobila i ždrebnih omica je opao sa pet na tri hiljade grla. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lane je bilo 5.000 grla konja, što je za 30 odsto manje nego tri godine ranije. Bilo je oko 3.000 kobila i ždrebnih omica, odnosno za četvrtinu manje. U Južnoj i Istočnoj Srbiji 2019. godine bilo je 2.000 grla konja, odnosno čak za trećinu manje nego tri godne ranije. Zabeleženo je da je lane bilo 1.000 kobila i ždrebnih omica, što je upola manje nego 2017. godine.

Jasno je da konji neminovno “gube bitku “ u odnosu na značaj mehanizacije u poljoprivredi i transportu. Ali je, takođe, vidljivo da uloga konja raste u okviru sve masovnijih privredno-turističkih manifestacija kod nas i u svetu. U tom smislu posebno mesto imaju konji lipicanerske rase. Računa se da u Srbiji sada ima oko 2.000 konja te rase i da će ih narednih godina biti još više. Posebno najkvalitetnijih grla, čija vrednost u inostranstvu dostiže znatno veće iznose od onih na našem tržištu. Tako lipicaneri postaju ekonomski sve interesantnija grla u Srbiji, pa se očekuje i podrška države, kako bi se njihov broj povećao.

B. Krstin