Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Srbiji 80% firmi nije otpuštalo, 70% nije smanjivalo plate

15.06.2020. 13:13 13:16
Piše:
Foto: Infostudposao

BEOGRAD: U Srbiji 80 odsto kompanija nije otpuštalo zaposlene a oko 70 procenata nije smanjivalo plate radnicima tokom vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije Kovid-19, pokazuje istraživanje sajta Poslovi Infostud, sprovedeno u poslednjoj sedmici maja.

Anketa je obuhvatila 2.285 ispitanika i 450 kompanija.



U istraživanju, u kojem je učestvovao skoro pođednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, 20 posto zaposlenih je međutim reklo da je u njihovoj kompaniji za vreme vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja, a polovina zaposlenih i dalje bar malo strahuje da ne izgubi posao u narednih šest meseci.



Načelno, svi zaposleni ispitanici ocenjuju reakciju poslodavaca u krizi prosečnom ocenom 3, navodi Infostud u saopštenju o rezultatima ankete.



Čak 45 odsto ispitanika je reklo da je imalo mogućnost rada od kuće, 18 procenata je radilo kombinovano, dok je 37 posto radilo u firmi ili na terenu. Oko 54 posto anketiranih se izjasnilo da bi i nakon završetka epidemije volelo da radi kombinovano - deo posla od kuće, deo u kancelariji, dok se 30 odsto ipak opredelilo samo za rad u kancelariji.



Ispitanici koji su radili od kuće u 43 posto odgovora su naveli da nisu osetili razliku u svojoj produktivnosti, 25 procenata je reklo da je bilo produktivnije nego u kancelariji, dok je 31 odsto ocenilo da je produktivnost bila manja.



Što se tiče nezaposlenih, 63 odsto učesnika ankete je reklo da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno, jer je i samo tržište rada u Srbiji bilo u zastoju.



Za razliku od prethodnog istraživanja, u kojem je strah od zaraze njih samih ili nekog njima bliskog bio dominantan odgovor, anketirani sada kao najveći izazov navode strah od produbljivanja ekonomske krize i borbu za egzistetnciju.



U privredi je broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjen sa 56 procenata (prva nedelja aprila) na 27 posto u poslednjem merenju. Sa druge strane samo 8,0 odsto kompanija je registrovalo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.



Kao najveći izazov sa kojim su se susreli 40 posto kompanija ističe otežano planiranje aktivnosti usled dosta nepoznanica, a na drugom mestu sa 28 odsto je finansijska održivost. Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5,0 procenata vidi mogućnost da premaši plan.



Rizik od dugoročnog uticaja krize na održivost njihovog biznisa očekuje 20 posto kompanija, 45 procenata smatra da će održivost biti kratkoročna.



Kad je reč o pozitivnim stranama poslovanja po izlasku iz vanrednog stanja, 40 odsto kompanija istaklo je da rad od kuće može biti izvodljiv i koristan za dobar deo preduzeća, a 23 posto je navelo da je ozbiljnije ušlo u digitalizaciju svojih procesa.



Kao najveće negativne posledice ističu stopiranje planiranih ulaganja (edukacije, novi projekti, razvoj) i finansijske posledice po kompaniju.



Više od polovine privrednih subjekata rezalo je troškove, među kojima su prvi stradali oni vezani za marketing.



Čak 60 posto kompanija omogućilo je bar delu zaposlenih da radi od kuće, a isti toliki procenat ne vidi pad u produktivnosti. U kompanijama gde su se zaposleni vratili na radna mesta, 70 procenata primenjuje vladine propisane mere zaštite od virusa, dok je 15 posto reklo da nema posebno uređenje.



Nešto više od 30 procenata firmi planira da omogući svojim zaposlenima rad od kuće i nakon završetka opasnosti od epidemije, dok skoro 40 odsto ističe da će se vratiti normalnim poslovnim procesima i radu iz kancelarije.



Iako je 27 posto ispitanih privrednih subjekata zapošljavalo i tokom trajanja vanrednog stanja i pandemije, skoro 40 odsto njih je zaustavilo zapošljavanje do daljeg, a 35 procenata će nastaviti sa zapošljavnajem u narednom periodu.



Od vladinih mera podrške, kao najznačajnije ističu rasterećenje zarada i poresko rasterećenje, dok sveobuhvatne mere prema privredi ocenjuju prosečnom ocenom 3, pokazuju rezultati istraživanja Infostuda.

Piše:
Pošaljite komentar