Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Srbiji 200 firmi iz Hrvatske, a obrnuto sića

24.02.2018. 08:24 08:28
Piše:
Foto: pixabay.com

NOVI SAD: Sledećeg meseca, bude li se poštovao dogovor postignut na Poslovnom forumu održanom nedavno u Zagrebu između srpskih i hrvatskih privrednika, Hrvatska gospodarska komora otvoriće u Beogradu svoje predstavništvo, ali će ujedno i u svojim prostorijama obezbediti mesto za otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Zagrebu.

Hrvatska je i te kako zainteresovana da ima predstavništvo svoje privredne komore u Beogradu jer u Srbiji trenutno posluje 200 hrvatskih kompanija i naša zemlja je za tu susednu državu četvrti poslovni partner. Tako, između ostalih, u Srbiji posluju hrvatske kompanije „Agokor”, „Atalantik grupa”, „Nekse grupa”, „Vindija”, „Laktalis grupa”, MINDIV, „Podravka”, „Lura”, „Magma”, „Pevec”, „Našice cement”, „M profil” i druge. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prošle godine robna razmena između Srbije i Hrvatske bila je nešto više od milijardu evra. S druge strane, po podacima Narodne banke Srbije, hrvatska preduzeća su od 2010. do septembra prošle godine u Srbiju uložila 197,4 miliona evra.

Predsednik Uprave i vlasnik „Atlantik grupe” Emil Tedeski istakao je pozitivna iskustva koja ta hrvatska kompanija ima u Srbiji, dodajući da ima četiri fabrike i zapošnjava više od 1.000 radnika. Zbog toga su oni, ali i drugi privrednici u regionu, kako je istako, najbolji ambasadori i pokazatelji kako ovaj region funkcioniše kao integrisano tržište.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izražava želju Srbije da lista srpskih investitora u Hrvatskoj bude sve duža.

„Srbija ima kompanije koje su sposobne da investiraju i van zemlje i ispunjavaju standarde najvećih tržišta. Srpski i hrvatski privrednici trebalo bi da stvaraju velike regionalne kompanije, koje su u stanju da se bore i budu konkurentni na svim tržištima“, rekao je Čadež.


Teško opstati kao srpska firma

Još 2008. godine „Svislajon”, u vlasništvu biznismena Rodoljuba Draškovića, kupio je u Hrvatskoj preduzeće „Eurofud market” iz Siska. Tada je Drašković isticao da mu u Hrvatskoj ne cvetaju ruže i da je „vrlo teško na hrvatskom tržištu opstati kao srpska firma”.


Dok hrvatske kompanije bez problema i bez dodatnih opterećenja ulažu u Srbiju, to se ne može reći za srpske firme. Kada se govori o ulaganju srpskih kompanija, ona su čak 35 puta manja od onoga što su privednici Hrvatske kupili u Srbiji. Ekonomisti kao jedine srpske biznismene koji imaju novac za ulaganje pominju Petra Matijevića i Miodraga Kostića. Podsećaju na to da je Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević”, kupio dve poljoprivrdne zadruge s 1.500 hektara oranica za 15 miliona evra, ali i činjenicu da on to ne bi mogao učiniti da nije imao dvojno državljanstvo – hrvatsko i srpsko – jer je u Hrvatskoj zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.

Kao drugi srpski investitor pominje se Miodrag Kostić, koji je nedavno kupio turistički kompleks „Rezidencija Skiper” kod Umaga. Prilikom nedavnog boravka u Zagrebu, Kostić je prvi put otvoreno rekao da je zainteresovan za kupovinu dela hrvatskog koncerna „Agrokor”. On je tada za hrvatsku televiziju RTL objasnio da je „Agrokor” velika kompanija i da svakako neće ostatiti celovita.

„Pratimo nagodbu, i u skladu s tim sigurno će doći do prodaje. U onom delu prerade poljoprivrede bićemo veliki investitor“, rekao je Kostić.

Takvom izjavom on doduše nije izričito kazao da će investirati u Hrvatsku, pa se u javnosti pominje da je on direktno zainteresovan za kupovinu „Frikoma” i „Dijamanta”, koji u Srbiji posluju u okviru kompanije „Agrokor”.

LJ. Malešević

Piše:
Pošaljite komentar