U prvoj polovini godine otkriveno 65 fantomskih firmi

One preduzetnicima omogućavaju nelegalno poslovanje i utaju poreza. Lane su srpski poreznici otkrili 168 fantomskih preduzećam što je bilo za čak 18 odsto više nego u 2017. godini.

Kada je Srbija 2017.godine došla na sivu listu ocenjeno je da Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma nije dovoljan. Zbog toga su tokom prošle godine doneti podzakonski akti koji operacionalizuju preventivne i kontrolne postupke u sprečavanju pranja novca. U nadzor su uključeni visoko rizični sektori kao što su igre na sreću, promet nepokretnostima, advokati, notari i kazina. U januaru ove godine, na osnovu Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika uspostavljen je registar stvarnih vlasnika koji vodi Agencija za privredne registre.

Ono što je naša država učinila protekle i početkom ove godine doprinelo da je Srbija bude skinuta sa sive liste FATF-a čime je potvrđeno da je došlo do unapređenja sistema sprečavanja pranja novca, ali i da ima još mnogo posla. Dokaz da su oni posvećeni sprečavanju prav novca jeste i činjenica da i dalje otkrivaju fantovmske firme, mada je njima jako teško ući u trag, a pogotovo u trgovini, gde u i najčešće. Jer, reč je o firmama koje se uredno i po zakonu registruju u APR-u sa minimalnim osnivačkim kapitalom, po pravilu bez zaposlenih ili sa samo jednim zaposlenim.

Po objašnjenju Gorana Radosavljevića, profesora FEFA-a, jedan od razloga za postojanje i rad fantomskih firmi leži i u činjenici da je u Srbiji procedura otvaranja firme do te mere pojedinostavljena da su mnogi shvati li da su im one “ nadohvat” ruke.

- Početni kapital za otvaranje firme je samo 100 dinara, tako da nema nikakvih prepreka da osnujete firmu. Od tog trenutka vi počnete da obavljate vašu delatnost i kada se lampica upali da se dešava nešto nelegalno, vi ste nestali sa tržišta i to je već kasno – ukazao je Radosavljević.

Kada fantomska firma završi posao zbog koga je osnovana, ona vrlo brzo odlazi u stečaj ili likvidaciju, a kao poseban problem praksa pokazuje i da se veliki broj preduzeća registruje na jednoj adresi. Radosavljević ističe da osobe koje osnivaju ta preduzeća ili ne postoje ili se ne mogu naći.

- Ako se firma registruje na staru osobu, što se često radi, vi ne možete da naplatite vaše potraživanje, porez ili bilo šta. Firma nema kapital, ako ste došli do osobe ne možete da naplatite, a firma je obvila posao za koji je bila osnovana – rekao je Radosavljević dodajući da je uglavnom u pitanju nelegalan uvoz, izvoz ili finansijska transakcija.

Samo u prvih 10 meseci prošle godine Sektor poreska policije podneo je nadležnim tužilaštvima 1.168 krivičnih prijava protiv 1.573 lica za učinjenih 1.345 krivičnih dela, pri čemu je izbegnut porez u iznosu od 8,4 milijarde dinara, a 121 lice je lišeno slobode. U tom periodu poreska policija je identifikovala 153 fantom ili peračka preduzeća.

U poslednje vreme, pored firmi koje se bave trgovinom i konstaltingom pojavljuju se udruženja koja nisu firme jer se osnivaju po Zakonu o udruženjima, a koje se ipak često bave profitabilnim delatnostima. Njih jeste lako osnovati, ali one kao neprofitabilne organizacije ne bi smele da se bave profitabilnim delatnostima.

Kako bi sprečili rad fantomskih firmi u Odseku za procenu rizika poreska policije na osnovu podataka izdvajaju rizična preduzeća i izlaze na teren. Ukoliko poreska policija utvrdi na je reč o fantomskoj firmi oduzima joj PIB i onemogućava rad, a Agencija za privredne registre ne dozvoljava vlasnicima da promene podatke u registru. Tek nakon toga, Poreska policija ima pravo da od banaka traži podatke o preduzećima koja su uplaćivala novac na račun fantomske firme pa za neobračunat i nenaplaćen porez podnosi krivične prijave protiv odgovornog lica.

LJ. Malešević