U Novom Sadu lokal 10 evra kvadrat, u Zrenjaninu evro

Najbolje je bilo da to bude u centru većeg grada, a nisu loše prolazili ni oni koji su izdavali takve kvadrate na peroferiji i u gradskim spavaonicama. Posle je počela gradnja tržnih centara, ali i novih zgrada u čijem su prizemlju obavezno bili lokali. Ponuda poslovnog prostora je stalno rasla. Danas često i u bližem centru vojvođanskih gradova možemo videti dobru ponudu praznih lokala. Obično je na vratima zalepljena cedulja na kojoj piše „Izdajem ili prodajem lokal”, s brojem mobilnog telefona agenta ili vlasnika. Ponuda se promenila, a tražnja?

U Novom Sadu se danas najviše traži prvoklasno opremljen poslovni prostor kao u najrazvijenijim zemljama, objašnjava Dragan Rabatić iz agencije „Solis” u Novom Sadu.

Kako kaže, za njega su zainteresovane IT kompanije, a kvadrat se izdaje za deset evra mesečno.

Od ostalih lokacija interesantni su Bulevar oslobođenja i, naravno, strogi centar. Tu su cene znanto niže, čak i upola. Najviše su za te lokale zainteresovani ugostitelji. Kupovina za većinu potrošača u Novom Sadu danas znači izlet u tržni centar. Zato traže da tu imaju parking koji se ne naplaćuje. Oni koji planiraju da lokale iznajme, sve više cenu uslovljavaju opremljenošću lokala: što manje treba uložiti pre nego se krene u biznis, tim bolje. U „Solisu” očekuju da će cene pasti kada se posle „Biga” otvori i tržni centar „Promenada”.

Vlasnici lokala koji već dugo stoje prazni često se pitaju da li da ih prodaju, makar po mizernoj ceni, i tako se bar spasu troškova za porez i komunalije. Ako ne moraju, neka ne žure. Očekuje se da će u narednom periodu porasti investicije domaćeg privrednog sektora.

One su u Srbiji sada 17 odsto, a u regionu 25. To podrazumeva i veću tražnju za poslovnim prostorom. Nove mušterije za rentiranje mogu se pojaviti ako ne sutra, ono bar prekosutra. Tada bi i cene za prodaju trebalo da počnu da rastu.

U Zrenjaninu je cena rentiranja lokala pala.

Zakup se još i traži, ali prodaja baš nikako ne ide, kaže Bojan Mihajlov iz agencije „Pragma”.

Prema njegovim rečima, razlog tome je otvaranje tržnog centra „Aviv”, gde potrošači najradije idu da pazare, pa je za ostalim lokacijama potražnja manja.

Mala preduzeća i preduzetničke radnje se ređe otvaraju pa ni potržnje nema. Ko i odluči da krene u posao, za početak iznajmi lokal da vidi kako će se biznis razvijati, kaže Mihajlov.

Na Žitnom trgu lokal od 34 kvadrata je 90 evra. Lokal u novogradnji od 500 kvadrata  izdaje se za evro po kvadratu. Tu blizu u novogradnji istu cenu ima i lokal od 220 kvadrata.

U manjim mestima je još jeftinije. Tako se u Šidu lokali od 100 i 200 kvadrta izdaju po istoj ceni 400 evra. Onaj skuplji je bliže centru.

Kada su kamate na štednju u Srbiji pale, oni koji su imali veće uloge, kupovali su stanove i lokale. Da li im se isplatilo, danas to samo oni znaju.

D. Vujošević