U kreativnoj industriji platu zarađuje 100.000 ljudi
Zakonske novine u oblasti intelektualne svojine doprineće razvoju kreativne industrije, posebnih oblika industrijske svojine, kao i unapređenju zaštite pronalazaka, što će pozitivno uticati na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj zemlje, ocenjuju u Privrednoj komori Srbije.
Krajni cilj regulisanja prava intelektualne svojine je stvaranje stimulativnog ambijenta u kojem su prava i ekonomski interes autora zaštićeni, uz uvažavanje interesa korisnika autorskog dela, navodi se u saopštenju PKS-a.
Privredna komora Srbije, na inicijativu svojih članica zalagala se za usaglašavanje prava intelektualne svojine sa zakonodavstvom EU.
– I u narednom periodu nastaviće se aktivnosti usmerene na potpuno usklađivanje propisa u toj oblasti, posebno imajući u vidu obaveze koje proističu iz pregovaračkog poglavlja 7 u procesu pregovora Srbije za članstvo u EU – kaže direktorka Sektora PKS-a za pružanje podrške u zastupanju i zaštiti interesa članova Kristina Đurić.
Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune tri zakona u oblasti intelektualne svojine – Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o patentima i Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
– Zakon o autorskom i srodnim pravima pozitivno će uticati na razvoj kreativnih industrija, koje u Srbiji godišnje stvaraju oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošljavaju više od 110.000 ljudi – navodi direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.
Novina u Zakonu o patentima odnosi se na zaštitu pronalazaka koje zaposleni stvore u radnom odnosu, obavljajući poslove utvrđene ugovorom o radu, kao i na pronalaske koji nastanu korišćenjem resursa poslodavca ili u vezi s aktivnostima poslodavca. Pravo na zaštitu pronalaska koji je nastao u radnom odnosu pripada poslodavcu, dok zaposleni ima pravo na naknadu. Usvojeni zakon omogućava i da se odnosi poslodavca i pronalazača drugačije urede ugovorom ili opštim aktom poslodavca. Ako takav ugovor izostane ili ne postoji opšti akt poslodavca, Zakon garantuje zaposlenom njegovo moralno pravo da bude priznat kao tvorac pronalaska, kao i pravo na naknadu.
Zakonom o autorskim i srodnim pravima, koji štiti ekonomski interes autora i doprinosi ostvarivanju kolektivnih prava interpretatora muzike, glumaca, proizvođača fonograma i svih drugih nosilaca srodnih prava, trajanje zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma produžava se s 50 godina na 70.
Pozitivni efekti ogledaju se i u uvođenju novog prava na naknadu od emitovanja i reemitovanja u korist glumaca i preciziranju prava autora i korisnika računarskih programa. Novina je da će pravo na tužbu zbog povrede autorskih i srodnih prava imati i organizacije za kolektivno ostvarivanje tih prava.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uticaće na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča...
Očekuje se da će efikasna primena tih zakona, usmerenih na unapređenje ambijenta za poslovanje, biti podsticaj razvoju kreativne, ali i drugih industrija, i motiv autorima da stvaraju, ističe se u saopštenju.
LJ. Malešević