Tripović: Spustićemo javni dug na 47 odsto BDP-a
BEOGRAD: Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije smanjeno je skoro 20 odsto za četiri godine, a plan Uprave za javni dug je da se spusti na nivo od oko 47 odsto do kraja 2022. godine, kaže Ana Tripović, v.d. direktora Uprave za javni dug.
"Uspeli smo da spustimo javni dug, koji iznosi oko 23,8 milijardi evra, na nivo od 51,9 odsto BDP-a, a cilj Uprave za javni dug jeste da se na kraju 2022. godine on smanji na 47,2 odsto BDP-a", izjavila je Tripović u intervjuu za najnoviji broj "Magazin Biznisa".
Na smanjeno učešće javnog duga u BDP-u su, kako naglašava, uticale visoke stope privrednog rasta, niska i stabilna inflacija, uravnotežene javne finansije i sveukupne mere fiskalne konsolidacije koje sprovodi Vlada Srbije.
Podseća da je na kraju 2015. javni dug iznosio 70 odsto BDP-a, a da je zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama on tokom 2016. i 2017. značajno smanjen, da bi u 2018. godini brzina smanjenja učešća javnog duga duga u BDP-u bila veća od projektovanog, zbog čega je na kraju decembra iznosio 53,6 odsto.
Napominje da se Srbija danas zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, gradnju autoputeva i mostova i železničku infrastrukturu, a ne kao pre nekoliko godina kada je taj novac koristila za finansiranje plata i penzija.
Druga vrsta zaduživanja, dodaje, služi za otplatu skupih starih dugova, pa je tako ove godine otplaćeno više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013.
Kako je objasnila, revidirana Fiskalna strategija za 2020. uključuje projekcije javnog duga za 2021. i 2022. godinu i u njoj je predviđena dinamika spuštanja nivoa javnog duga na 45 odsto BDP-a.
Komentarišući značaj nedavno završene emisije evroobveznica Srbije na svetskom tržištu, Tripović naglašava da smo dva puta u jednoj godini uspeli da se pojavimo na međunarodnom finansijskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti koje je Republika Srbija do sada izdala.
Prema njenim rečima, bolja cena koju smo ostvarili pri drugoj emisiji obveznica, posle one u junu, ukazuje na dodatno smanjenje rizika zemlje u roku od svega pet meseci i potvrda je poverenja investitora.
Na pitanje koliko trenutno država duguje kroz garancije javnim preduzećima, Tripović odgovara da je stanje javnog duga po osnovu izdatih garancija u novembru 2019. godine iznosilo oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46 odsto manje u odnosu na 2013. godinu kada je iznosio 2,8 milijardi evra.
Vezano za strukturu javnog duga u smislu valutne zastupljenosti, Tripović kaže da je ove godine značajno smanjeno učešće dolarskog duga, sa 26,5 odsto koliko je iznosilo na početku godine na aktuelnih 19,7 procenata.
"Učešće dinarskog duga u ukupnom portfoliju javnog duga iznosi 27,9 odsto, dok je 2016. iznosilo 20,6 odsto, a to smo postigli zahvaljujući razvijanju domaćeg tržišta kapitala i emisijama državnih obveznica u domaćoj valuti, na dugi rok", zaključila je v.d. direktora Uprave za javni dug.
