Trgovački lobi gura škart na istok Evrope
Evropska komisija još nije uspela da natera proizvođače da ne diskriminišu potrošače u Evropi po pitanju kvaliteta robe na tržištu zbog velikih pritisaka „proizvođačkih i trgovačkih lobija”, rečeno je u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
– Izuzetno su jaki pritisci proizvođačkih i trgovačkih lobija, da ne možete da verujete, jer neke kompanije imaju veći buyet od buyeta tih zemalja, pa i Srbije – rekao je Tanjugu predsednik NOPS-a Goran Papović, komentarišući najnovije kritike Slovačke upućene EU zbog diskriminacije potrošača i odbijanja kompanija da prestanu da dele kupce na „zapadni i istočni blok”.
Slovačka, koja je tokom predsedavanja EU pokrenula inicijativu da se reši pitanje „prodaje škarta u bivšim komunističkim zemljama”, pre nekoliko dana je dala ultimatum EU: ili rešite problem različitog kvaliteta hrane za tržišta „stare” i „nove” Evrope ili sledi proterivanje svih namirnica sa Zapada iz slovačkih restorana.
Podseća na to da je EK pre dve godine doneo odluku o tome da će zatražiti od proizvođača da nema diskriminacije potrošača po bilo kojem osnovu, ali je to, kako kaže, ostalo „mrtvo slovo na papiru”.
– Mi kupujemo proizvode koji su za treće zemlje, odnosno za druge članice EU – navodi Papović, a na pitanje šta potrošači mogu uraditi osim da bojkotuju određene proizvode, ukazuje na važnost donošenja odgovarajućeg pravilnika o kvalitetu.
Poručio je da odgovor na lošiji kvalitet proizvoda iz Evrope može biti kupovina domaće robe, s obzirom na to da su njen sastav i ostale karakteristike poznati.
– Možemo se boriti kvalitetom, nije politika Ministarstva da kaže kupujte domaće, ali mi i Privredna komora Srbije se zalažemo za to – rekao je Papović.
NOPS je još 2011. godine uradio analizu i ukazivao na različitost kvaliteta proizvoda koji dolaze u Srbiju.
– Za nas bilo iznenađujuće to što su mnoge kompanije „osule drvlje i kamenje” na nas, čak su nam i pretili preko advokatskih kancelarija, jer im narušavamo ugled – rekao je Papović.
E. Dn.
Mađarska, Slovačka, Bugarska
Ispitivanja kvaliteta proizvoda potvrđuju da veliki proizvođači prehrambene i druge robe zaista pod istim imenom i u istoj ambalaži na različitim tržištima prodaju drugačije proizvode.
Na primer, Agencija za bezbednost hrane Mađarske je objavila da su od 96 testiranih proizvoda, 24 artikla „mađarske verzije” bila lošijeg kvaliteta od istih u Austriji pa se tako u istim ribljim štapićima u Italiji i Austriji našao losos, a u Mađarskoj oslić.
Takođe, u slatkišima u regionu primećena je redukovana količina kakaoa. U Slovačkoj je utvrđeno da je čak polovina prehrambenih proizvoda lošijeg kvaliteta nego na tržištu Zapadne Evrope. U Bugarskoj se ispostavilo, na osnovu upoređivanja cena i kvaliteta 30 vrsta hrane kupljene u toj zemlji i Austriji i Nemačkoj, da je 16 vrsta hrane znatno skuplje, a najveću razliku u cenama zabeležile su dve vrste hrane za decu.