Trenutno na sudovima oko 250.000 tužbi građana protiv banaka

Izvesno je da je se broj tužbi stalno povećava i ima ih oko 100.000. Po rečima predsednika Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića, sad ih je čak 250.000, a postoji razlika kada je reč o klijentima i broju pokrenutih sporova.

- Koliko za sada znamo, reč je o 220.000 do 250.000 tužbi. Broj klijenata koji su tužili banke kreće se od 50.000 do 80.000, maksimalno 100.000. Ta razlika u broju je nastala zato što su advokati s namerom povećavali broj procesa, tako što su po osnovu jednog kredita podnosili čak četiri tužbe - pojašnjava predsednik UBS za časopis „Svet bankarstva i investicija”. On je dodao i da klijenti koji su tužili banke moraju da budu svesni uzročno-posledične veze, odnosno da onda ne mogu da očekuju da će dobiti novi kredit ili dozvoljeni minus, prenosi portal Bonitet.

- Za banku svaka tužba znači odvajanje novca za rezervisanje, za banke je to trošak jer taj novac ne može da bude u plasmanima - ističe Vasić.

On je izneo i podatak da su iznosi za koje su klijenti tužili banke različiti, ali da ima nekoliko stotina tužbi koje se odnose na iznose ispod 250 dinara.

- To je, očigledno, interes da bi se pokrenula mašinerija, da bi se naplatili troškovi. Pitanje je da li biste vi, kao klijent, ugrozili poslovni odnos s bankom zato što vam je neko besplatno ponudio da tužite banke ili je neko otkupio potraživanja - rekao je Vasić.

Kada je reč o dosadašnjim presudama nadležnih sudova od 2018. godine, nije rađena precizna analiza toga koliko su banke novca isplatile na ime obrade troškova kredita, a Vasić je ukazao da svaka banka vodi svoje podatke i da se može proceniti da je reč o nekoliko desetina miliona evra.

Po rečima predsednika Udruženja “Efektiva” Dejana Gavrilovića i nakon pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, koji je donet sredinom septembra, donose se presude u korist građana/klejnata kojima su naplaćivani troškovi obrade kredita.

- Ima, naravno, i presuda u korist banaka, a sve to zavisi od toga kada je sklopljen ugovor o kreditu i kako je urađena naplata troškova obrade kredita - kaže Gavrilović. - Za ugovore o kreditima koji su stariji od 2012. godine izvesno je da ne treba povlačiti tužbe, a za one posle toga - zavisi od toga kakva je bila ponuda i da li je trošak obrade kredita uračunat u efektivnu kamatnu stopu.

On ukazuje da, nakon što je pre tri godine Vrhovnog kasacinog doneo odluku, odnosno potvrdio da naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena, banke gube sporove.

- Uz odluku iz septembra da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, ukoliko je to jasno predočeno u ponudi, odnosno da je banka morala unapred da obavesti klijenta/dužnika o tome, sve zavisi da li je ponuda data pre potpisivanja ugovora. Ukoliko nije - onda banka gubi spor. Potraživanja klijenata po osnovu naplate troškova obrade kredita veća su od 100.000.000 evra, pošto ima nekoliko miliona ugovora - ukazuje Gavrilović.

Krajem 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud je, nakon zahteva jedne banke za revizijom, potvrdio da naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena, odnosno, sud je potvrdio svoj stav da banka ovaj trošak može da naplati samo ako je on realan i samo ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, tako da ni na koji način ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč. Sredinom septembra Vrhovni kasacioni sud doneo je pravni stav po kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pod uslovom da je to jasno predočila u ponudi. Takođe, banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.

D. Mlađenović